Најновије

Твитерашки утицај на исход британских избора...

ЛОНДОН - Трка за наклоност Британаца приближила се крају, у четвртак се излази на биралишта, а ниједна опција нема шансе да добије поверење већине бирача сем ако апел једног комичара не уроди плодом. Расел Бренд, познати протагониста стенд-ап комедија, активиста, писац и твитераш, позвао је прексиноћ својих готово десет милиона следбеника да „ипак” изађу на гласање и дају глас Лабуристичкој партији и њеном лидеру Еду Милибанду.
Лондон (Фото: pixabay.com)

Лондон (Фото: pixabay.com)

Претходно је Бренд дуго заговарао да не треба уопште ићи на изборе зато што су обе водеће партије, и владајућа конзервативна и опозициона лабуристичка, подједнако лоше и сличне. Променио је мишљење не зато што је нагло постао присталица лабуриста, већ зато што верује да су они далеко подложнији утицајима и притисцима из изворних покрета од владајућих торијеваца. Бренд је иначе у Грчкој навијао за левичарску Сиризу, а на референдуму у Шкотској залагао се да се она отцепи. Верује да је једини начин да се политика промени тај да спонтани покрети из базе притисну функционере и на то их натерају. У четвртак ће иначе у Великој Британији бити одржани најнепредвидљивији парламентарни избори после више деценија. Анкете предвиђају мртву трку између конзервативаца и лабуриста. Обе странке имају по 34 одсто подршке, док садашњег партнера у Камероновој владајућој коалицији, Партију либералне демократије, подржава десет одсто бирача. За Странку за независност Уједињеног краљевства (УКИП) која тражи да се земља одвоји од Европске уније гласаће, према најновијим анкетама, 13 одсто Британаца, што је за два одсто мање у односу на раније истраживање рађено 1. маја. Од исхода гласања зависи много тога, па и судбина пете највеће економије света и њеног европског окружења. Ако Конзервативна странка успе да састави коалициону владу, онда ће се, како је обећао Дејвид Камерон, у Британији одржати референдум о даљем останку Велике Британије у ЕУ. А ако би Британци рекли да желе да се одвоје од европске фамилије, онда би Шкотска могла да се отцепи од Уједињеног Краљевства. То би једва дочекали Каталонци и Баски, чијим сепаратистичким аспирацијама није ишло наруку то што је Шкотска прошлог септембра одлучила да остане у заједници. Мимо тог међународног контекста, Милибанд и Камерон играју у овој трци на две различите опције. Док Камерон обећава смањење пореза, што нарочито прија уху богатим предузетницима и банкарима, челни лабуриста обећава да ће спречити приватизацију здравства. Средња класа и сиромашни зазиру од тога да ће се и у том погледу претворити у Америку и да ће морати да плаћају астрономске цене за лечење, док ће државно здравство постати још неквалитетније. Иако је обећао референдум, Камерон Британцима такође „гарантује” стабилну и снажну владу, док упозорава да би са Милибандом као премијером Британија ушла у хаотични период и застој у економском опоравку. И да би морала да се повинује уценама Шкотске националне партије. Што се тиче Балкана, Британија води исту спољну политику према овом региону као и САД, без обзира на то које су партије или коалиције на власти. Скоро би се могло рећи, каже за Бету Владета Јанковић, бивши амбасадор Србије у Лондону, да је за британску спољну политику важније ко ће се уселити у Белу кућу него у Даунинг стрит. Камерон је обећао референдум у 2017. иако лично није за одлазак Британије из европске породице. Тиме је себи приволео не само чланове УКИП-а већ и добар део чланова своје конзервативне странке који желе „самосталну Велику Британију”. Али је истовремено заплашио велики део бизнисмена, који сматрају да им посао боље иде ако Британија остане чланице ЕУ. На међународном плану Камерон је доживео тежак пораз када је парламент одбацио његов предлог да отпочне ваздушне ударе против Сирије. Међу његовим потенцијалним наследницима на челу торијеваца помиње се најпре популарни градоначелник Лондона Борис Џонсон, а затим и Џорџ Озборн, министар финансија. Иако је исход крајње неизвестан, у складу са уобичајеном праксом у англоамеричком свету, већина медија се определила за кога навија. Таблоид „Сан” жели да у Енглеској види на власти конзервативце јер су они „опоравили економију коју су уништили лабуристи”, али шкотска филијала „Сана”, за разлику од лондонског, подржава Шкотску националну партију, јер верују да ће се они одлучније борити за шкотске интересе у Вестминстеру. Занимљиво је и објашњење из редакције које преноси „Њујорк тајмс”.
Прочитајте још:Погледајте нови руски документарац „Како су убили Југославију. Сенка Дејтона.“ (ВИДЕО)Ово је најбогатији град у Русији а није Москва ни Санкт Петерсбург
„Ако играју утакмицу шкотски и енглески тим, сви ћемо навијати за Шкотску”, каже портпаролка „Сана” из Единбурга, која не помиње да је единбуршки огранак таблоида 2010. подржао конзервативце. Лондонски „Гардијан” навија за лабуристе и Еда Милибанда, уз опаску да нова влада треба да се супротстави „катастрофалној фискалној крутости”, таблоид „Дејли мејл” дао је свој глас торијевцима, али је претходно критиковао лидера коалиционих либералних демократа Ника Клега, назвавши га погрдним именима. Недељник „Економист” се залаже за статус кво и сматра да конзервативцима треба дати још један мандат. Исто мисли и „Фајненшел тајмс”, док се лондонски „Тајмс” још није изјаснио. Медији су углавном следили логику својих власника, али комичар Расел Бренд је говорио у своје име. И можда ће његово промењено мишљење највише утицати на бираче, будући да има скоро десет милиона следбеника на „Твитеру”. Извор: Политика (Зорана Шуваковић)

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА