Правда

Шта Вашингтон мисли о томе — Еди Рама говори. Ова крилатица већ месецима кружи међу политичким елитама земаља које потпадају под такозвану мапу „Велике Албаније“. Утолико пре, председник Србије није без разлога забринут што сумња у, као је рекао, благ одговор Запада на све агресивније изјаве у вези са уједињењем Албанца. Више од овога брине чињеница да је Николић у праву кад каже да када би Албанија организовала референдум о уједињењу, пре свега са Косовом, Европска унија ту не би могла ништа. Колико је реалан Николићев предлог о балканском савезу у ком би се нашле земље које су на тзв. албанској мапи — Србија, Црна Гора, Грчка и Македонија — и да ли би он могао да предупреди великоалбански сценарио? Кад би били суверени Стеван Гајић, истраживач сарадник на Институту за европске студије, објашњава да би то било могуће када би све поменуте државе биле суверене и са јаком војском. „Без озбиљног мига са Запада, Албанци неће кренути у рат. Николић је начелно у праву када прича о потреби формирања савеза, али да би до тога дошло мора да се деси нови круг инцидената, који би подстакао ове земље да се удруже, а чија би осовина биле Србија и Грчка“, каже он. Оно што пак Гајић уочава је чињеница да је због раздора у албанском друштву идеја „Велике Албаније“ тренутно кохезиони фактор који је и последња шанса да се Албанци одрже на окупу. „Само у случају ескалације сукоба друштво би натерало политичаре да се понашају много независније у односу на центре моћи, где пре свега мислим на Вашингтон и Брисел, који у доброј мери и одређују политику ових земаља“, објашњава Гајић уз напомену да су Албанци на Балкану били средство у рукама америчке политике и да раде и говоре оно што им је допуштено. Руководилац Центра за проучавање савремених балканских криза Института за изучавање Словена Руске академије наука Јелена Гускова у разговору за Спутњик каже да је врло добро што је о тероризму и „Великој Албанији“ у Србији неко најзад проговорио и, за почетак, макар показао иницијативу да томе стане на пут. „Оно што је предложено је добар потез, јер говори да Србија бар размишља у добром правцу. Притом, кад се каже уједињење не мисли се на неку федерацију, већ на привлачење пажње Европе и неких источних структура, али и Русије, ка том питању. То је јако важна ствар. Мислим да би требало направити низ истраживања у свим поменутим земљама, која би могла да укажу на процес стварања 'Велике Албаније'. Да ли је, међутим, сада могуће направити такав савез — мислим да није. Али и сама чињеница да се о томе прича и да се размишља о томе као решењу је довољна“, истиче она.

Прочитајте још:Исламисти напали Српкињу у Аустрији: „Скидај тај крст с врата“СРС: Последњи моменат да се прекине са ЕУ политиком

Табу тема Гускова каже да је руски Центар за проучавање балканских криза проучавао тај феномен који је, фактички, 30 година био табу тема. Центар је, напомиње она, изучавајући ову тему почев од 19. века па све до 2010. године, издао четири тома грађе, у којима је таксативно наведено како, корак по корак, Албанци иду ка остваривању свога циља. „Албанцима је било јако тешко да тај свој сан остваре, али сад је дошло време када они виде да то могу. Године 2001. био је устанак Албанаца и на југу Србије и у Македонији. Косовски проблем је био доста добро решаван до 1999. године, али су после, у преговарачком процесу, они добили све осим столице у Уједињеним нацијама. Тек сада видим колико ваше руководство схвата да је до потпуне независности Косова остало само пола корака. Једино што још увек не постоји је потпис државе Србије којим се признаје независност Косова“, каже Гускова. Она додаје да је оставривање албанског пројекта већ почело, наводећи као пример заједничко заседање албанске и приштинске владе у Тирани, што је, тумачи она, демонстрација целом свету да су они већ на том путу. „Што се тиче Црне Горе, наши подаци говоре да су и они већ кренули тим путем; било је парола, порука и шетњи младих са албанским заставама који су тражили уједињење. У Грчкој је друга прича, али и тамо постоји проблем. Албанци су у Македонији добили све после устанка 2001. године. Питање је сада зашто нико том процесу не може да се супростави? Ја сам сигурна да осим Србије то не може нико. Србија може да буде тај центар, увек се из ње кретало кад је свим народима било тешко“, наводи Гускова. Међутим, како каже, данас су, нажалост, нарочито Европа и Америка уништиле самосталност и српски дух супротстављања негативним процесима на Балкану. Наважније је, ипак, каже она, што је Србија то питање поставила и проговорила о пројекту стварања „Велике Албаније“. Извор: rs.sputniknews.com