Правда

Гарда српске војске датира још од владавине кнеза Милоша Обреновића. Наиме, кнез Милош је 1829. године започео формирање своје Гарде, која ће бити његова лична заштита, али истовремено и обезбеђивати дворску службу. Кнез је тражио да му старешине нахија пошаљу најбоље младиће по “стасу и угледу, да не пију и да нису ‘ветрогоње’, и ако је могуће да буду писмени”. Изабрани, њих 73, су се школовали у Пожаревцу, а кнез је одмах наредио да се “у нове мундире обуку који су за њих раније спремљени били”. Тиме је формирана прва гардијска јединица у модерној Србији која за команданта добија Тому Вучића Перишића који добија титулу главни сердар војни и шеф Књажевске Гарде. Кнежеви кадети су за командире добили капетане Илију Момировића и Илију Миленковића. Колики је значај гардистима придавао кнез Србије говори и то да су за бригу о здрављу његових гардиста били одређени најбољи лекари из тог времена Глигорије Рибаков и Ђоко Новаковић. Према њима се кнез очински односио, а посебну бригу исказивала је и кнегиња Љубица. Након оснивања гардијског одреда, кнез је формирао и оркестар под називом “Књажевско-сербска банда”. Две године након оснивања Гарде, кнез Милош Обреновић је пожелео да увећа број војника, те је у Крагујевцу формирано још једно одељење. Потом је установио и коњичку Гарду. Прва коњица од 50 коњаника “Књажевско Гвардиског коњичког ескадрона” била је обучена у одело од плаве чоје са чизмама. Идуће 1833. године број коњаника се повећао на 111, а за команданта је постављен “ритмајстор” Коста Хранисављевић. Целокупна Књажевска војска Сталнога кадра била је подељена у четири војна одељења: Прва и Друга Књажевска пешачка Гвардија, Књажевски Гвардиски коњички ескадрон и одељење “старих војника” уписаних још 1825. године, са војном музиком. Кнез Милош Обреновић указом од 12. маја 1838. године озаконио је оснивање Гарде. Гарда је тада први пут примила званично војно обележје, и тај датум ће од тога дана бити златном срмом извезен на тробојној ленти на врху копља гардијске заставе. Гарда је 1883. године преформирана и преименована у Краљеву Гарду. Од тога времена, па све до данашњих дана командант Гарде је и ађутант шефа државе. 1861. године гардистима су промењене униформе, те су они били обучени у такозване “душанке”, униформе раскошно декорисане по узору на Угарске, али прилагођене са обичајима одевања који су карактерисали средњевековну Србију. На Цвети, 1886. године, на великој свечаности у Београду, организованој у Горњем граду на Калемегдану, војне заставе из руку краља Милана Обреновића примило је петнаест команданата пешадијских пукова, пет команданта коњичких пукова, као и капетан II класе Михајло Кумријић, командант гардијског ескадрона. [caption id="attachment_469894" align="aligncenter" width="640"] Наша гардискиња (Фото: Фејсбук/ Росси́я - Российская Федерация - Russia)[/caption] Уследила је плотунска паљба једне гардијске чете, а краљ је потом рекао: „Предајући вам данас заставе, Ја вам предајем Част, Ја вам предајем достојанство и будућност Србије.“ На застави Краљеве Гарде златном жицом је било извезено: „За Веру, Краља и Отачаство Краљева Гарда“. [caption id="attachment_472151" align="aligncenter" width="650"] Краљ Петар I Карађорђевић (Фото: Википедија)[/caption] Гарда је била упечатљив симбол војске и на крунисању краља Петра Карађорђевића, септембра 1904. године, а у тешким данима Првог светског рата не само његова непосредна заштита већ и морални ослонац и борбено надахнуће. Током повлачења војске према Грчкој, у зиму 1915. и 1916. године гардисти су и буквално на рукама носили свог остарелог краља преко албанских гудура. Многи од њих су и страдали на том голготском путу. У данима победоносне солунске офанзиве, и јуришног ослобађања домовине 1918. године, многи гардисти су дали своје животе. Гардисти су морали да буду најбољи војници, и та традиција се наставила и након Првог светског рата. У току и после завршетка Другог светског рата, језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног Штаба Народноослободилачке војске. Од Пратећег батаљона 1. новембра 1944. године формирана је Гардијска бригада Југословенске народне армије, да би 1. новембра 1994. године формирана Гардијска бригада. [caption id="attachment_469895" align="aligncenter" width="650"] Наши гардисти у авиону за Москву (Фото: Министарство одбране)[/caption] Гардијска бригада је током спровођења реформи, крајем новембра 2006. године преформирана у Гарду Војске Србије. Од тада, Гарду чине команда, командни вод, гардијски батаљон, 25. батаљон војне полиције, логистички батаљон, као и објекти посебне намене и резиденцијални објекти. Гарда Војске Србије је светла тачка наше државе у свету, и због тога не треба да чуди што су сви велики владари улагали пуно у ове војне јединице.

Прочитајте још:НАТО будно прати Војводину и са њеном опаком злоупотребом калкулишеИСПУНИЛИ ЦИЉ: „Ноћни вукови“ у Берлину на Дан победе

Извор: Телеграф