Правда

Дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг пише како “Хрватска и Словенија више не желе да славе херојског вођу”. Новинар Карл-Петер Шварц пише да је председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, када је ступила на дужност, одстранила из службене виле на Пантовчаку Титову бисту, зато што, као што је рекла “одбија да идентификује комунистичког диктатора са хрватским антифашизмом”. – На реакцију хрватске левице није требало дуго чекати. Бивши председник Јосиповић је критиковао тај потез као лош политички сигнал, а социјалдемократски премијер Зоран Милановић је оптужио председницу да одстрањивањем Титове бисте манипулише историју – пише новинар. – Спорна је и агенда Колинде Грабар-Китаровић на годишњицу завршетка рата – 26. априла је учествовала на комеморативној свечаности у Јасеновцу; тамо су убијене хиљаде Јевреја и Срба. Званична прослава Дана победе се одржава под њеним покровитељством 9. маја у Загребу, а 16. маја она путује у Блајбург у Корушкој, где се одржава комеморација Хрватима које су британске окупационе власти биле препустиле југословенским партизанима да их ликвидирају. Председница сматра да је дошло време да се прекине са инструментализацијом историје – стоји у наставку дневника. – Пре 35 година је годишњица немачке капитулације стајала у знаку – маршала Јосипа Броза Тита. Маја 1980, тај диктатор је сахрањен у Београду. Добио је највећи погреб који је свет икада видео. Шефови држава и влада 128 земаља су допутовали, међу њима Леонид Брежњев, Хуа Гуо Фенг, Маргарет Тачер, Сандро Пертини, Карл Карстенс, Хелмут Шмит, Ерих Хонекер, Ким Ил Сунг, Густав Хусак и Садам Хусеин. Исток, Запад и Југ су се поклонили пред гробом једног од највећих масовних убица 20. века. И после Тита-Тито – гласила је тада парола југословенских комуниста – стоји у тексту. У наставку текста аутор преноси да је Тито међу немачким левичарима уживао велики углед, те да је “Титов мит” надживео крај Хладног рата и крвави распад Југославије. – Дуго је превиђана веза између Титовог социјализма и борби између центара моћи бивших република за свој део колача, које су се претвориле у националне сукобе када је престао да пристиже новац из иностранства. Експеримент радничког самоуправљања – у коме су предузећа перманентно била у минусу – преживео је само захваљујући западним кредитима и испорукама сировина из Источног блока. Титови наследници су се нашли пред брдом дугова који су од 1971. до 1983. нарасли са четири на више од 20 милијарди долара – пише Карл-Петер. Описавши живот у бившој Југославији који је “захваљујући дуговима, био бољи него у неком другом комунистичком режиму”, аутор даље пише да “диктатор рођен у Кумровцу у својој хрватској домовини ужива посебно велики углед. Великосрпски националисти су у конструкцији своје слике историје могли да се позову на Дражу Михаиловића, великог противника Тита за време међусобног клања југословенских народа; Хрватима су биле на располагању две подједнако неатрактивне традиције: она фашистичке усташке државе која је била у савезу са Хитлером и уништила десетине хиљада Јевреја и Срба, и она Титових партизана, који су ликвидирали десетине хиљада стварних или потенцијалних антикомуниста. Политичка култура земље левицу и данас идентификује са комунистима а десницу са усташама”. – Словеначки економиста Љубо Сирц се деценијама бори против тих митова. После упада Немаца у априлу 1941, он се прикључио једном либералном покрету отпора. 1947, југословенски суд га је осудио на смрт као британског шпијуна. После седам година изолационог затвора, пуштен је из на слободу и побегао је на Запад. 19. априла је доброг здравља прославио 95. рођендан. Када је градска скупштина Лајбаха у априлу, неколико недеља након откривања масовне гробнице са више од 4000 жртава црвеног терора у једном напуштеном руднику, назвао једну градску улицу Титовим именом, Омладински форум владајућих социјалдемократа се захвалио градоначелнику – Титовим портретом. Историјске чињенице, рекао је градоначелник Зоран Јанковић, не смеју да нас спрече да називамо улице по историјским личностима. Сирц је одговорио да се стиди као Словенац, не због онога што се некада дешавало, већ зато што још увек има тако много оних који то и дан-данас сматрају исправним – пише Франкфутер алгемајне цајтунг.

Прочитајте још:Зашто је за Србију важно да Македонија буде одбрањенаМосквa је показала да умом треба ратовати

Извор: dw.de,Блиц