Ни након 15 година од рата за отцепљење, Албанци у Македонији нису задовољни својим статусом. Последњи крвави сукоби албанских терориста и македонских снага безбедности сугеришу да ће статус кво уведен Охридским уговором врло брзо имати своју "ревизију у крви".
Почетком фебруара 2001. године албанска паравојна формација тзв. Ослободилачка национална армија (ОНА) напала је Војску Републике Македоније. Охрабрени подршком коју су Албанци са Косова и Метохије добили од САД и НАТО савеза, македонски Албанци су покушали да понове "успех" и наставе "историјски" пут ка стварању једне вештачке творевине, тзв. Велике Албаније, каква је постојала једино за време нацистичке Немачке. Ипак, до "косовског сценарија" није дошло. Борбе су биле тешке и крваве, али НАТО је успео да наметне своју вољу и две стране су у августу потписале Охридски мировни споразум којим је званично "завршен" сукоб између ОНА и македонске војске. Међутим, иако је била прва на фронту, ОНА није учествовала директно у преговорима. Охридом је створена "неугодна" заједница према којој су бивши љути непријатељи сада морали да седе заједно у парламенту и да заједно покушају да поправе међуетничке односе у земљи и испуне тешке услове за прикључене земље ЕУ. Уз то, свима је било јасно да је позиција САД у овом сукобу била кључна за окончање рата у корист територијалне целовитости Македоније. То је нарочито постало јасно након једностраног проглашења независности Косова 2007. године. Свега неколико часова након Црне Горе, Македонија је признала независност Косова, а њена Влада је ову одлуку потврдила и у парламенту. Одлуци су претходили озбиљни дипломатски притисци САД и порука америчког министра одбране Роберта Гејтса да ће "Вашингтон изузетно ценити уколико Македонија убрзо призна независност Косова". "Ова одлука није уперена против било кога", рекао је тада македонски министар спољних послова Антонио Милошоски, тражећи "разумевање" српских власти у вези са одлуком. Водећи се искључиво сопственим интересима, Македоније је врло брзо одлучила да жртвује своје односе са Србијом признањем Косова, надајући се да ће на тај начин умилостивити сецесионистичке струје у сопственој земљи и избећи сценарио који је погодио Србију. Међутим, данас је више него јасно да је ово "решење" било краткотрајно. Македонија се свакако надала да је преседан Косова оставила далеко иза себе за ових 15 година, међутим оно колико данас куца пред македонским вратима.
Америка "љуља Македонију" због руског гаса?
Војно-политички аналитичар
Мирослав Лазански сматра да је јачање руског утицаја у Македонији, чији је председник такође отпутовао на Параду у Москви, било кључно да се "дозволи" Албанцима нова побуна. Коментаришући недавно нереде у Македонији приликом гостовања на телевизији Пинк, војни аналитичар Мирослав Лазански изнео је став да се иза узавреле атмосфере у овој држави крију заправо намере
да се спречи пројекат "Турски ток", јер је Македонија најслабија карика. Он је додао да не види ниједан други разлог да се Албанци у Македонији баш сада побуне. "Албанци у Македонији имају сва права. По Охридском споразуму имају право језика. Имали су свог начелника Генералштаба Албанца, имали су министра одбране, шефа Војне-обавештајне службе. Дакле, има их свугде. Зашто сад одједном побуна? Ја немам други одговор сем "ајде да их мало заљуљамо, да видимо како ће се понашати власт у Македонији." Сукоб у Куманову је свакако долио уље на и онако ватрену ситуацију у Македонији и биће највероватније упамћен као тренутак када је све поново почело.
Прочитајте још:Зашто је за Србију важно да Македонија буде одбрањенаЛАЗАНСКИ: Поруке с Црвеног трга
Извор: srbijadanas.com
