Најновије

Прича о самурају који је постао Рус

Јуситеро Накагава, заробљеник Црвене Армије, одлучио је да се скраси у Совјетском Савезу. Руска Газета обавила је интервју са 88-о годишњим фармером, којег комшије зову Ујка Саша а за кога се у Јапану мислило да је погинуо.
Ујка Саша Самурај (Фото: Gazeta.ru)

Ујка Саша Самурај (Фото: Gazeta.ru)

У малом насељу Јужном, ушушканом у пространим степама Калмук регије, сви познају Ујка Сашу, мада само по неки  ретки мештани знају да изговоре његово право име, Ујка Саша је заправо Јуситеро Накагава. Упркос својим годинама, он још увек проводи доста времена радећи у својој башти, калемећи и заливајући своје биљке. Обучен у стари џемпер, са изношеним качкетом и у гуменим чизмама, Ујка Саша почиње да прила своју причу. Иако звучи чудно, Јушитеро се радо присећа својих дана у заробљеничком логору, где је радио као дрвосеча и градио путеве за Совјетски Савез.
“Затвореници су били третирани са поштовањем,” наводи он са осмехом. “Чак су ми помогли да научим руски.” Јушитеро није хтео да се врати у Јапан. Он се бојао одбацивања своје средине јер се снашао и преживео у логору. Судбина му је помогла да се одлучи. Када су јапански заробљеници ослобођени 1949, здравље му се погоршало. “Умало сам умро у болници. Био сам болеста, веома болеста,” сећа се Јошитеро. Њега је спасила совјетска докторка, који га је неоговала као мало дете. “Моја добра докторка”, просећа се Јошитеро. Заљубили су се. У знак захвалности јер га је спасила,  Јушитеро јој је дао једину драгоценост коју је поседовао, златне крунице са својих зуба. Више није било двоумљења да ли ће напустити СССР, Бивши јапански официр узео је држављанство земље против које се борио. Фасциниран пространствима своје нове земље, Јушитеро је почео да је истражује. “Путовао сам много, Радио сам много. Посетио сам Далеки Исток, Сибир, Узбекистан, Дагестан, Стваропољску регију,” прича он бројећи на прсте, док није изгубио рачун. Чак ни његово драга докторка није могла да издржи његову опсесију да путује. Растали су се. Јушитеро ускоро упознаје другу жену и они се узимају. Имали су сина и ћерку. Међутим, ни његова нова породица није могла да издржи корак са њим и путовањима. Након неколико година, Јушитеро се скрасио у Калмикији. “Могу добро да возим трактор, чак и булдожер, па су ми понудили посао на изградњи Чограјског резервоара у близини,” каже он. “Прва ствар коју сам их питао је да ли овде има добро место за пецање. Добар сам пецарош.” Сасвим случајно, Саша међу мештанима има репутацију најсрећнијег рибара. Када је изградња резервоара била готова, Јушитеро се поново оженио и нашао посао на одржавању бране. Једне године, био је први који је приметио опасну пукотину у брани и спречио да пукне и поплави оближња села. Други пут, приметио је групу пијаних момака како се мотају око бране. Тројца од њих постала су неопрезна, пели су се преко ограде и пробали да упадну у контролну собу. Ујка Саша, који је у то време већ имао 67 година, пробао је да уразуми нежељене госте али су га они напали. Међутим, чито нису имали представу са ким имају посла. Стари самурај је идаље Самурај. “Ударио сам једног од њих а другог пребацио преко рамена, па су побегли,” Сећа се Јушитеро. “Није ту било ничег изненађујућег. Деца у јапану уче се борилачким вештинама још од петог разреда. Ако се настави са тренингом кроз живот, можете постати врло добар борац .” Упитан како је  успео да доживи дубоку старост, и дали су му у томе помогле неке самурајске вештине, одговорио је потврдно. “Јесу. Сејем, заливам, жањем,” каже са осмехом и додаје “уживам у томе колико и у пецању.” “Морате радити оно што волите. Само вас то може одржати у животу. Људи, који ништа не раде и не раде оно што воле, рано умиру. Немају за шта да живе”, каже овај самурај. Већ као старац, одлучио је да посети Јапан. Долазак камиказе и самураја изазвао је велику пажњу јавности. Само ДНК тестирањем било је могуће доказати Јапанцима да је Ујка САша заправо Јушитеро Накагава.
“Видео сам моје рођаке и био примљен од званичника, пио сам и саке са Јапанским министром, чак сампосетио и свој гроб,” каже он. Јуштеро је одлучио да не остане у Јапану, иако су га позвали да се пресели. “Јапан се много променио,” каже он. “То је за мене сада страна земља. Ништа није остало од оног што сам знао и чега се сећам. Сада имам друге ствари на памети…. Пре него што умрем, желим да нађем сина и ћерку са којима сам изгубио контакт.”
Прочитајте још:ОДЈЕЦИ ПАРАДЕ: И Немци и Французи желе своју АрматуАмерика се припрема за распад: Погледајте шта увежбава војска САД у Тексасу, Јути и Калифорнији
Извор: РБХЛ

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА