Правда

Хајде да не вичемо једни на друге, него да мирно попричамо. Ви ништа не разумете на територији коју сматрате Украјином. Ви сте некада летели у Кијев или у Лавов на турнеју или на предавања, на неколико дана, и враћали сте се одушевљени, јер се испоставило да вас тамо знају, и на основу тога сте сматрали да тамо живе добри људи, браћа… Као и ви – са наочарима, проседи, у дуксевима, у јакнама са лажним закрпама на лактовима, чак и савијају ароматичне цевчице, тако пријатни мушкарци и жене, и на чистом руском преду, без акцента. Чудо једно како су добри! И ево сад, од тако дивних људи, са којима сте у кијевским или лавовским кафићима седели и певали час руске час украјинске песме, мешано, од тих људи отели су комад Донбаса. Отели путинисти, руски војници и доњецки хулигани, тако ви озбиљно мислите. „То није фер!“ – и даме типа Прохорове стискају своје интелигентске песнице. Пошто сам ја више од две деценије свог живота провео у провинцији и у Донбасу – као дете у Ворошиловграду, сада је то Луганск, као дечко и младић у Харкову – ја ситуацију у Донбасу разумем боље од страствених и бучних московских наследних интелектуалаца. Стотину пута боље. Ја имам десетине хиљада личних искустава, а ви ни мрвице. Ја имам непосредно искуство живота у том граду, ту сам завршио средњу школу, радио у харковским фабрикама и ту писао прве стихове. Па, верујте ми, можете ми веровати, ја немам никаквог интереса да лажем. Кажем вам – Харков није украјински град. Није украјински, и то је то. Тамо од памтивека живе исти такви руски људи као и у суседном Белгороду и Вороњежу, или у Ростову, или у Шахтама. Само, за разлику од Шахти – то је огромни руски мегаполис, град студената, академија и истраживачких института. Узгред речено, Харковчани су Кијевљане увек презирали, осећајући своју несумњиву надмоћ. „Незалежна“ је 1991. једноставно подрезала Харков, заједно са осталим руским земљама, украла га, искористила гужву и отела целу територију украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. (Уосталом, не само руске већ и пољске и мађарске и румунске земље, чак и део словачке). Прецизније: Украјина – то су централне области, негде око Кијева, њих девет, а све остало је присвојено, опљачкано, отето од Совјетског Савеза, укључујући и земље које је Совјетски Савез освојио 1945. године. Ви, господо интелектуалци, који сте фиксирани на Путина, ви замишљате да то он од дивних људи које сте упознали у Кијеву и Лавову отима њихове „украјинске земље“. Али то је ваш интелектуални делиријум, то је заблуда неинформисаних „собних“ људи, који живе у центру престонице, у старим гнездима интелигенције, преношеним са генерације на генерацију. Ви једноставно сасвим лоше познајете свет око себе. Ви сте престонички, кућни, одрасли на кипућој води. Ви нисте живели на Салтовки, на Тјуренки, нисте ишли тамо у школу, на некадашњој периферији Харкова, нисте радили у фабрици у три смене. Иначе би знали да тамо нема Украјинаца, да је тамо Украјинца требало тражити као иглу у пласту сена, у ретким селима у Харковском региону, и ни издалека их у свим тим селима није било. Посебно Донбас, где су у руднике долазили углавном руски мужици, за „дугачку рубљу“, како се тада говорило. По данашњим стандардима, то није било тако много да би сваки дан ризиковали своје животе, спуштајући се у утробу Земље. Није тамо било Украјинаца, или су били ретки. Нема тамо Украјинаца, не! Тамо траје руски устанак, устанак сасвим обичних људи који не желе да њима владају дречећи и крвави хулигани са Мајдана. И шта тамо сада раде ваши пријатни кијевски или лавовски познаници, са наочарима, џемперима и цевчицама, не знам. Ћуте, вероватно, боје се једни од других.

Прочитајте још:Шта се од пророчанства везаних за Србе и Србију остварило, а шта тек треба да се оствариЈезиво: Америка и Русија распоредиле трупе као у сценарију за Трећи светски рат!ОН МОЖЕ СВЕ: Рамзан Кадиров глуми командоса у акционом филму, погледајте трејлер (ВИДЕО)

Извор: Завтра, Нови Стандард