Правда

Ако се ове године оствари процена ММФ-а о нултој стопи раста, просечни доходак по куповној моћи биће већи за 13 одсто него фамозне 1989. и за 17,4 одсто од најбоље године у седамдесетим (1979). Ако се поредимо са 2000. раст изгледа импресивно, целих 59 процената. И то није све јер постоје референтне процене да су ови изненађујући подаци вероватно потцењени. Низак раст продуктивности последњих година изгледа контраинтуитивно многим економистима. Угледни Мартин Фелдстеин сматра да су стопе раста продуктивности и ниво реалног БДП-а много већи него што је показује статистика, јер је инфлација знатно нижа од приказане. Официјелна статистика потцењује стопу по којој технолошке промене побољшавају квалитет онога што потрошачи купују (нпр. iPhonea ili flat-screen televizora). Поред тога, процене ниског раста БДП недовољно одражавају и битне иновације у здравственој заштити. Кенет Рогоф сматра да ће будући економски историчари користећи софистицираније технике можда видети наше доба као еру брзог раста потрошње средње класе.

Прочитајте још:(НЕ)ОЧЕКИВАНО: Јелена Милић признала крах евроинтеграција у СрбијиВидовданско ходочашће 2015: Пешице од Београда до Косовске Митровице

То што релевантне светске статистике показују да Срби у просеку боље живе него осамдесетих или седамдесетих није нека утеха. Тешко је за три и по деценије не унапредити животни стандард у ери снажних технолошких иновација, ма колико земља била погрешно вођена, изолована и чак погођена ратовима. Пораст просечних доходака код скоро свих европских земаља био је знатно виши, а на глобалном нивоу повећање је било још брже, захваљујући снажном успону Кине, Индије, Бразила и већине осталих земаља у развоју. Зато смо данас по просечном дохотку по куповној моћи при самом дну Европе. Ово је само подсећање да приче о „златним временима” не треба cхватати превише озбиљно. Они који памте те давне периоде били су млади и пуни оптимизма, што је нешто чега данас нема довољно. Извор: Политика (Горан Николић)