Правда

Један по оних чија је рехабилитација затражена је и Димитрије Љотић. Он је једна од најконтроверзнијих личности у Другом светском рату, био је  вођа ЗБОР-а и"љотићеваца" који су били нека врста народне милиције у окупираној Србији. Комунистичка власт га је прогласила народним издајником и колоборационистом који је сарађивао са окупатором. Љотић је погинуо 23. априла 1945. године у саобраћајној несрећи на путу из Илирске Бистрице ка Горици. Он је ишао у штаб војводе Момчила Ђујића да се поздрави са епископом Николајем Велимировићем уочи његовог одласка из Словеније. Мртво тело Димитрија Љотића пренесено је у капелу Динарске четничке дивизије где је после помена епископ Николај одржао говор. Ево какав је говор одржап владика Николај на сахрани Димитрија Љотића: "Да је одсечена само једна грана, стабло не би много осетило, али стабло је одсечено до корена, и нама је нанесен велики бол. Ај, Боже! То је боља Твоја и ми јој се морамо покоравати. Када се један камен баци у воду, он прави концентричне кругове који се шире. Тако и смрт Димитрија Љотића иде тугом његовој породици, његовој мајци Љубици, тамо далеко у Смедереву, његовој супрузи Ивки, његовом брату Јаши, његовим синовима и кћери. Други круг иде његовим добровољцима, његовим сапутницим и једномишљеницима у миру и рату, у добру и у злу, у радости и жалости. Трећи круг иде са дичним четницима, к ономе коме је већ четири године земља простирач а небо покривач. И сад долази и четврти круг, који обухвара цео свет, јер Љотић није био само наш, он је припадао човечанству, Европи, свету. Димитрије Љотић је био државник, учитељ и хришћанин. Он није био само државник он је био хришћански државник. За последњих сто педесет година, ми смо имали великих политичара, великих људи као што су Гарашанин, Јован Ристић и Никола Пашић, али то су људи били велики за своје време, и у границама Србије док је Димитрије Љотић зашао у велике кругове светске политике. То је био политичар са Крстом. Имао сам прилику да га једном чујем у манастиру Жича када је рекао: "Српски народ неће бити срећан док сав свет не буде срећан". Он је био учитељ који је пре свега учио делима, па тек онда речима, упућивао је, и сам је био пример. Никад није говорио а да делом није показао. Ништа није било да је говорио, а да није делом остварио. О, да су такви били сви наши учитељи! Христос је рекао: "Треба радити па учити, а не само учити". О њему ће се говорити као човеку, државнику и дубоком хришћанину, и то је он био највећи. Он почиње од себе, а то користи свету. Ако почињеш од периферије, од другог, а не од себе онда не користиш никоме. То је било његово гесло, Димитрије Љотић је био човек дубоке вере. Он је, као министар Правде додавао кадионицу свештенику у цркви. Многи су му се ругали, али он се није стидео. Он је говорио: "Ја идем да испитујем вољу Господњу, па кад је сазнам, ићи ћу за њом, не обазирући се ни лево ни десно". Без Димитрија Љотића осећа се велика празнина, а то је празнина која се не може лако попунити! Дрво је одсечено, али Бог зна шта ради и ми се морамо покоравати Његовој вољи. Ако је дрво одсечено, али одсеченог дрвета никле су многе младице, а то су многи и многи Љотићи. Ако је пао Димитрије Љотић, десетине хиљада српских јунака под оружјем заједнички сједињени, не појединци, него заједнички су заменици Димитрија Љотића. Димитрије Љотић је човек који је надахњивао је људе. Носио је тешки Крст и у рату и у миру, јер ни у миру му људи нису хтели дати мира. А у рату је извршио своју дужност и као војник и као грађанин. Баш и они који су били на површини и који су били глава народа нису га разумели. Зато смо и пропали што нисмо знали ценити такве вредности. Бог га је узео баш у своје време. Рећи ће неко: узели су нам га. Али нису нам га узели, јер он је дао упут својим животом и својим трудом до сада. Колика понизност, какав аскетизам, испосник Светогорски, какве молитве, дечије милине! Ми благодаримо њему, његова светост и ја, захваљујемо му се што смо дошли из заточења до Беча, а из Беча овамо. Ми не можемо то заборавит то никад заборавити највјернијем сину Српства. Када сам говорио са њим у Бечу о сједињењу наших народних националних снага, он је, говорећи о ономе за кога сам рекао да му је већ четири године земља простирач, а небо покривач, смерно одговорио: ,,Он нека заповеда, ја ћу слушати. Он нека буде на врху, ја ћу на дну. Ја ћу му ноге прати". И дошло је јединство. Које познавао тога човека, морао га је волети. Он је био идеолог, светски, широке душе, лав у храбрости а јагње у кроткости. Говорио је: ,, Ако учинимо све народе срећним, бићемо и ми срећни". Чедо Милић, велики мостарски  јунак, рекао је: ,,Још сам видео јунака, али јунака као Љотића нигде." О њему ће се зато писати књиге. Писаће не само Срби, него и сви Европљани који су га познавали. Било је људи који су говорили да он воли да прима од некуд, да сакупља, да гомила. Али где су његове куће? Где му је имање? Где су му куле? Где су му поља? Ја тога не видим. Али је био велики богаташ духом, поштењем, вером. Духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он је био толико богат душом, да је од ње могао дати и другом, пазајмити и осталима, увек спреман да дадне савет и лепу реч. За њега политика није била акробатика, него етика. Он је био репрезентатор душе и срца српскога, чари и истине српске.  Он је био идеолог хришћанског национализма. Он је велео све војводе. Он је то мени причао, а исто о њему су ми и војводе, и кружиле похвалнице о њему. Један велики војвода, који је овде међу нама, рекао ми је једном приликом пре кратког времена: ,, Не могу се од њега одвојити. Речи из његових уста теку као мед. Он је правирепрезентатор српске политике". Он је дао толико од себе, па да је живео још педесет година, он не би имао шта више да да. Он је дао одговоре на сва питања. Он је дао одговоре на сва питања. Он је  у својој идеологији обухватао све гране народног живота", рекао је владика Николај о Љотићу. Текст овог говораје објављен у неколико кеига о Димитрију Љотићу, међутим има и оних који тврде да текст није аутентичан.

Прочитајте још:Швеђани били шокирани истином о ЈасеновцуДОКУМЕНТ СТАР 5 ВЕКОВА: Необориви доказ да је Косово српско и да је увек било!

Извор: Правда