Правда

- Ако је та табла могла да стоји од 1931, може ваљда и још. Не бих желео да се иницијатива о њеном уклањању користи у политичке сврхе, јер то не одговара ни Србији ни Црној Гори - рекао је Вулин. А шта је, заправо, спорно када је у питању бела, мермерна плоча на којој ћирилицом пише: "На успомену доласка храбре српске војске која послије јуначких побједа ослободи Будву на Митровдан 8. новембра 1918. Поставља општина будванска". Изнад текста су Његошеви стихови "Покољења дјела суде". Иницијатива за уклањање плоче потекла је раних деведесетих година, када су представници тадашњег Либералног савеза Црне Горе казали да она представља "насилни печат" на историју ових крајева, те да није тачно да је било онако како пише изнад главних градских врата Будве. Либерали, који су тада били у мањини, нису успели у намери и плочу нико није дирао скоро четврт века. А онда се јавио локални одбор Либералне партије, која је, као нова странка, окупила део старих либерала и неке "нове клинце", али која је заступљена у црногорском парламенту са свега једним послаником. Будвански либерали су у више наврата током прошле године тражили да се плоча скине јер прича нетачну историју. Црногорци су, а не неко други, ослободили Будву, казали су нови либерали. А пошто њихов захтев надлежни у општини нису озбиљно схватили, алармирано је Министарство културе. Пре неки дан директорка Директората за културну баштину Лидија Љесар је у Будви додатно подигла ионако високу температуру, казавши да 8. новембра 1918. није постојала Аустроугарска, да плочу треба скинути и да иницијативу за то треба да да локална самоуправа. Уколико она то неће да учини, наћи ће се други, законски модус. - Тог 8. новембра није било ослобађања Будве. Тадашња власт је добро знала да то спомен-обележје не би пило воду 1918. па је плоча постављена 1931. - рекла је Љесарова. После ових иступа, јавио се градоначелник Будве Лазар Рађеновић, иначе члан ДПС, партије која са СДП и либералима чини власт у Будви. Он је казао да општина неће подносити иницијативу за уклањање плоче, јер за то има више разлога. Она се ту налази више од осам деценија, преживела је и Други светски рат. И коначно, најважније је, рекао је он, шта о томе мисле грађани, и да ће се он руководити управо њиховим ставовима. А велики број грађана, чланова и симпатизера опозиционих, али и владајуће партије, непартијских људи, интелектуалаца и осталих, окупљао се пред улазом у стару Будву више пута, наговештавајући да ни по коју цену (не)спорна плоча неће бити уклоњена. Рекли су то и на Митровдан прошле године, када су положили венац на спомен-плочу.Саопштили су јавности да је у Првом светском рату учествовало више од хиљаду Паштровића, Брајића, Грбљана, Маина, Побора, Будвана који су као добровољци у победничкој српској војсци (добар део њих је стигао из Америке) помогли сламању Црно-жуте монархије, која је Будвом и овим крајевима владала све до 1918. Учествовали су у пробоју Солунског фронта. Они су, заједно са српском војском, речено је, између осталог ослобађали Будву и ове крајеве, и плоча која је постала предмет подела је успомена и на њих. То је спомен-обележје родољубима и патриотама из Првог светског рата, који нису трпели туђинску власт, поручили су мештани ових крајева.

Прочитајте још:Папа Франциско: Свет улази у Трећи светски ратКУМАНОВСКА ГРУПА: Ово су њихови досијеи

Љути на градоначелника, реаговали су поново из Либералне партије саопштењем у којем истичу да грађани не могу одлучивати о овоме, већ да то треба да учини струка. Ако неће председник општине Лазар Рађеновић да покрене иницијативу, то могу учинити надлежни.

Улица Пека Дапчевића

Министар Вулин је у Подгорици казао да му је била велика част што је учествовао у давању имена Пека Дапчевића улици у Београду. - Дапчевић је учествовао у ослобађању Београда. Да ли је био држављанин Црне Горе, мене то није ни мало тицало. Он је био командант снага које су донеле слободу мом Београду.Волео бих да се сви тако понашамо - рекао је Вулин.

Преживела и окупаторе

Плочу изнад Вељих врата покушали су да уклоне 1941. италијански фашисти. Њима, вероватно, није сметала историј, колико ћирилица па су наредили да се спомен-обележје уклони. Тадашњи председник општине Петар Лукетић провео је мирно команданта италијанских снага у Будви кроз стари град. Извор: Вечерње новости