- Застрашуја је чињеница да се такав злочин (албанских терориста) повремено назива „урбаном герилом“ - поручио је председник Србије Toмислав Николић на Самиту "Брдо-Бриони".
Председник Србије Томислав Николић на Самиту председника региона под називом “Брдо-Бриони” који се ове године одржава у Будви у хотелу Авала, а на пленарној седници овог скупа изјавио је да читавом Балкану прети опасност од набујалог албанског тероризма и додао да све земље бивше Југославије ову претњу морају озбиљно схватити и против ње се борити свим силама! “Брдо-Бриони” је пракса одрзавања скупова, која је почела на Брду код Крања у Словенији и на Брионима у Хрватској, а има за циљ јачање регионалне сарадње и подстицање политичког дијалога региона и ЕУ. Самит “Брдо-Бриони” почео је вечером коју је у част високих гостију, шефова држава из региона, приредио председник Црне Горе Филип Вујановић, који и преседава пленарним заседањем.
Говор председника Србије Томислава Николића преносимо у целости: "Драго ми је што смо се поново окупили, овога пута у Црној Гори. Изузетно је значајно што смо на оваквим сусретима у прилици да непосредно разговарамо о питањима од заједничког интереса за регион који делимо. Важан је отворен и искрен дијалог, међусобна размена мисли о томе како видимо развој односа у региону, унапређење наших међусобних односа, али и како промишљамо развој региона у будућности и његово место у широј европској и светској заједници. Овде би, разуме се, требало да говоримо и о томе шта нас појединачно, а и заједнички радује, али и тишти. Нажалост, у последње време се умножавају невоље. Цео регион дели узнемиреност поводом појединих инцидента и недавних бруталних терористичких аката. Оваква искушења морамо да схватимо најозбиљније и да увек и у свакој прилици заједнички договарамо како да се поставимо према њима, шта да радимо да бисмо очували безбедност не само сваке наше земље појединачно, већ читавог региона. А безбедност региона, разуме се, биће основна тема и крајем ове године на скупу на Брионима, што Србија здушно подржава. Наиме, у односу на наш прошлогодишњи скуп у Дубровнику, данас се суочавамо са далеко већим безбедносним проблемима. Разлог томе су „инциденти“, како, нажалост, поједине земље благо називају најсвирепије акте екстремиста, који терором желе да постигну политичке циљеве. Запрепашћени смо и врло забрнути последњом суровом акцијом албанских терориста у Куманову у Републици Македонији. Недопустиво је то што се десило. По новинским извештајима, у вршењу дужности убијено је 8 чувара реда, 8 полицајаца. Застрашује чињеница да се такав злочин повремено назива „урбаном герилом“. Може се лако замислити какве би салве оптужби уследиле, а за њима претње и акције, против неких других починиоца и за дела далеко мањег обима. Све нас у будућности може истински да зближи само правдољубива осуда и реаговање на овакве догађаје. Посебно ако су нам аршини увек исти. Ако се то не уважава, неће ни бити међусобног поверења тако неопходног за будућност региона. Зато сматрам да би објективна и стручна истрага требало свима нама да обелодани шта се то стварно догодило и шта се предузело у санкционисању починилаца злочина. Последња узнемирујућа догађања на унутрашњој сцени Македоније још више потврђују потребу да реагујемо политички зрело, као добронамерне комшије и да пружимо подршку свему ономе што води стабилизацији прилика у Републици Македонији. Србија искрено жели све најбоље својим јужним пријатељима и верује да ће наћи снаге да мудрим и одлучним потезима превазиђу садашњу кризу. Желим да нагласим да је Србија чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима, међу којима борба против тероризма, свих видова екстремизма и радикализма представља задатак од приоритетног значаја за све нас. Борби против тероризма настојимо да допринесемо и са позиције актуелног председавајућег ОЕБС-у. Са те одговорне функције коју смо преузели у геополитички врло комплексном и изазовном моменту, посебно имамо у виду да безбедност у Европи и на широм простору ОЕБС-а значајно зависи и од ситуације у суседним регионима. Сматрамо да би, након трагичних догађаја у Паризу и Копенхагену, пуну пажњу требало да посветимо овом феномену, као изузетно претећем за европску и ширу међународну безбедност. Са безбедношћу су нераскидиво повезана питања снабдевања енергентима. То је једна од области у којој би требало најтешње да сарађујемо. У тој сарадњи не би требало да полазимо тек од својих уских интереса, већ да посматрамо ширу слику која подразумева енергетску сигурност читавог региона. Наша је одговорност да обезбедимо стабилан живот суграђанима и извесну, енергетски сигурну будућност на нашем заједничком простору. Зато сам уверен да сваки рачун који полази од уских интереса неће у коначном задовољити оног који се приклони кратковидим решењима. Разуме се да ћемо сви уважавати постојеће регулативе у овој области, али ишчекивање да нам неко други обезбеди постојано снабдевање енергентима је не само ризично, него и најчешће неоствариво. Дакле, било би добро да се у нашој регији укрштају, спајају, дуплирају разни токови и гасоводи. Наш геостратегијски положај, наш регион који јесте раскрсница, дозвољава нам оваква размишљања. Мудром политиком, пре свега сигурним и безбедносно стабилним регионом, можемо се надати да ће земље којима су енергенти – гас пре свих – део природних ресурса, пронаћи интерес да транспорт енергената не заобиђе наше подручје. Нема стварног спокоја и развоја Европе без свих земаља Југоисточне Европе у јединственој породици Европске уније. Србија већ годинама настоји да постане члан ЕУ. То исто чине и друге земље из ове наше регије. Примећујем да сви ми помало осећамо неку врсту индиферентности актуелних чланица у погледу укључивања свих земаља Западног Балкана у Европску унију. Предлажем да се и са овог скупа снажно апелује да Брисел посвети већу пажњу проширењу Европске уније и да пружи конкретну подршку настојањима да и ми, који то још нисмо, постанемо пуноправне чланице. То је једнако добро не само за нас који чекамо пред вратима Европске уније, већ и за саму Европску унију која, како сам већ нагласио, неће моћи истински да напредује без свих земаља Југоисточне Европе у свом саставу. Више пута свако од нас у својим говорима помиње реч будућност: и када говоримо о безбедности, о енергентима, о Европској унији. Никоме та реч више не припада него младима у нашим земљама. Инвестирање у њих јесте инвестирање у будућност. И у том смислу, можда више него и у једном другом, земље Западног Балкана могу да покажу заједничку бригу и иницијативу. Већ постоје регионални пројекти у којима учествују млади из свих наших подручја. Уједињују се у научним, образовним, културним, а они најхрабрији и у привредним пројектима. Они су препознали да је једини начин да опстану на светском тржишту сваке врсте уједињена памет, креација, иницијатива, развојни процес. Наше је да их у свим тим настојањима подржимо, да их подстичемо и да им стварамо услове да развију све своје потенцијале. То је једини пут да нас у свету не препознају као земље чији су млади, нарочито школовани људи, најбројнији извозни производ. У том смислу, Србија је усвојила Националну стратегију за младе 2015-2025 којој је основни циљ запошљавање младих, развијање предузетништва, али и високо образовање, доживотно школовање и стручно усавршавање. Сарадња на овим пољима требало би да постане императив за све нас у региону. Да повезујемо не само младе људе међусобно, већ и младе оспособљене кадрове са привредом. Шира слика оваквих настојања је и крајњи циљ свих наших сусрета а то је побољшање односе међу нама, сарадња и истински добросуседски односи. и смо се у овом или сличним саставима претходних неколико година налазили, понекад и врло учестало, не би ли убрзано ишли у помирење, сређивање и јачање добросуседских односа. Прошло је време доказивања свету да смо искрени у настојањима да у нашим међусобним односима и читавој регији превладају сарадња и разумевање. После свих конфликата ушли смо у период смиривања, политичке зрелости и изградње Балкана на основама на којима почива Европска унија. Мостови међу нама и јачање веза, императив су будућности. Можда је тренутак да се на овом нивоу ређе налазимо, односно да се окупљамо када за то постоје стварне потребе. Верујем да би, између наших самита, требало више простора и времена да омогућимо нашим владама како би изабрале и спрововеле пројекте од заједничких интереса у свим областима живота наших држава. Време је за што конкретније акције које ће ово подручје испреплетати привредно, инфраструктурно, енергетски, технолошки, али и у областима културе, образовања, науке, спорта, туризма... Све то се може постићи добрим односима међу нама, који превасходно подразумевају потпуно поверење, општу безбедност, заштиту права појединаца и група, нарочито мањинских заједница, размену обавештајних података и сл. Речју, требало би да водимо рачуна једни о другима, као што то чине чланови сложних породица", закључио је Николић.
Прочитајте још:Кирби: Вучићева посета САД веома успешнаСРС: Не прихватајте нове услове ЕУ!
Извор: Телеграф