Правда

Лидер радикала Војислав Шешељ каже да нису и да немају намеру да позивају било коју партију да им се придружи на њиховом протестном скупу. „Ако нам се нека странка евентуално придружи на скупу, добро су дошли. Ако не, ником ништа. Ми од своје политике која се темељи на приближавању Русији нећемо одустати. Уосталом да смо на добром путу сведочи да нашој партији сваког дана приступа све више махом, младих људи”, истиче Шешељ. Да расте рејтинг партија десног центра показују и последња истраживања јавног мњења. Ако је очекивано да СНС подржава више од 50 одсто грађана, изненађује високо треће место заузела је Српска радикална странка са седам одсто подршке, док би изнад цензуса са 6,6 процената била и коалиција Двери и ДСС-а. Ове партије би заједно освојиле више гласова него Социјалистичка партија Србије коју по истраживању „Ипсос стратеџик маркетинга” подржава осам одсто грађана. Највећи скок у рејтингу забележили су радикали, који су ипак, свесни да је највећа заслуга за раст њихове популарности повратак из Хага њиховог лидера Војислава Шешеља. „Ми смо на трећем месту, јер нас народ доживљава као истинску опозицију напредњачком режиму. Људи су свесни да политика подржавања ЕУ није решење за економске проблеме, а уз то Брисел стално подноси нове захтеве које су против интереса српског народа. Полако, али сигурно постаје прихватљив наш програм где се противимо уласку у ЕУ и НАТО”, наглашава Шешељ. Десница је одбрану националних интереса засновала на отпору захтевима међународне заједнице у границама за које је сматрала да су разумне. За СРС, Двери и ДСС, власт је прешла црвену линију када је прихватила Бриселски споразум, али између ових партија осим противљењу уласка Србије у ЕУ и НАТО, нема политичког консензуса о заједничком наступу на изборима, а ни на митинзима. И то је вероватно већи ударац за десницу од чињенице да на изборима 2014. године нису успели да прођу изборни цензус. На десном политичкој спектру све већу популарност поготово у Шумадији има покрет Двери који ће управо за Видовдан поднети Министарству државне управе и локалне самоуправе захтев да постане политичка партија. Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери, сматра да њима, али и другим патриотским политичким опцијама расте популарност, зато што су Скупштини Србије, како каже, нема истинске опозиције. „Не може Бојан Пајтић и Демократска странка да буду алтернатива Вучићевој власти. Грађани траже нова лица, нове идеје и нову енергију, а у покрету Двери виде једину нову политичку опцију која је опстала на српској политичкој сцени”, каже Обрадовић, који додаје да их од других партија разликује то што они никада нису били на власти, да се за њих не везују афере и да нису куповали дипломе… Порасту десничарских странака највише доприноси лоше економско стање грађана којима националистичка реторика, као и лака и брза економска решења добро звуче без обзира на то што би у пракси тешко биле оствариве. На таласу успеха Сиризе у Грчкој, неке домаће десне политичке партије као да бране тековине социјализма преузимањем левичарских идеја. Тако и Двери, иако је реч о десном покрету имају чист левичарски економски програм који зову Србиза, нека врста српске Сиризе. „Ми се залажемо за нови економски модел, који би се темељио на економском патриотизму. То је раскид са досадашњом економском политиком дужничког ропства и распродаје наших природних и привредних богатстава, и захтева бригу искључиво о домаћем економском интересу. То значи веће улагање у домаће банкарство, домаћу привреду и пољопривреду. Ми се разликујемо и по модерном социјалном патриотизму: заштити презадужених породица, борби против беле куге и повратку достојанству и ауторитету просветних радника”, објашњава Обрадовић. Да је танка линија између деснице и левице доказ је и економски програм ДСС-а који је у великом делу левичарски и темељи се на антиглобализму. Ова десничарска партија се као и Двери залаже да се очувају државни ресурси и да се не прода Телеком. „Залажемо се за већу интервенцију државе у економији, заустављање дивљачке приватизације и да се новац из државне касе усмери према малим привредницима. Уместо смањивања плата и пензија ми се боримо да се тајкунима уведе посебан порез”, нагласила је Санда Рашковић Ивић, председница ДСС-а.

Прочитајте још:СПРЕМА СЕ ХАОС НА КОСОВУ? Највећег борца за Велику Албанију сахрањују поред српске светиње!Санкције Путину су — заувек

Геополитичко бркање појмова Војислав Шешељ уверава да је подела на левицу и десницу данас бесмислена и да је то имало смисла крајем 19. и почетком 20. века, али да данас такве формулације „не пију воду”. Са њим се слаже и Миша Ђурковић који каже да десни медијски простор не постоји и да се приврженост нацији и патриотизму погрешно изједначава са десницом. „Чињеница је да је у последњих 20 година у нашој јавној сфери много тога дефинисано геополитиком, инсистирањем странаца, западних фондација и разних актера који дају огроман новац за бркање појмова онако како њима одговара. Наметнуто је у јавној сфери да је свако позивање на нацију и национализам, нешто што је лоше по себи. Зашто би интернационализам био добар, а национализам лош, сам по себи”, рекао је Ђурковић за портал Спутњик. Он каже да када говоримо о десници у Србији то свакако није исто као када говоримо о десници у САД и Европи. Наша земља има и наслеђе комунизма због чега је свака десница и све што је десно, за велики део комуниста и посткомуниста данас само по себи лоше. „На пример, кажете да волите Русију — то је десница. А зашто? Зашто је немогуће да неко ко је, не знам, либерал или левичар, воли Русију? А има и таквих, као што знамо”, објашњава Ђурковић. Извор: Политика (Д. Спаловић)