Правда

Када читамо приче, обично неке оставе утисак на нас, а неке не. У Вашој књизи свака прича оставља снажан утисак на читаоца. Како Вам је то пошло за руком, односно пером? - ... односно тастатуром. Нисам, заправо, никада размишљао о томе да мој рад, како сте рекли, „оставља утисак“ на читаоца. Приче из ове моје нове збирке нису ни лепо васпитане, многе не миришу лепо, у њима се књижевни јунаци суочавају са преломним тренуцима свог живота. А ако мислите да „свака добија“, то је знак да сам, можда, успео да добро склопим збирку од прича које сам писао последње две,три године.- Да ли постоји нека прича коју нисте убацили у ову збирку, а планирали сте или нека коју сте објавили, а двоумили сте се? - Када склапате збирку прича, онда сте у позицији у којој се налази, рецимо, фудбалски тренер. Проблем је само што морате да одаберете да ли ћете се понашати као Жозе Мурињо или као Арсен Венгер. Дакле, или ћете играти на резултат, или допадљиво за око, или ћете играти грубо, или ћете „умирати у лепоти“. Моја претходна збирка прича носила је наслов „Катеначо“, што ће рећи да сам у њој био прилично дефанзиван, да сам, како се то каже, „паркирао аутобус“ испред сопственог гола, одлучивши се да браним повољан резултат остварен на гостујућем терену. Ова најновија књига је отуд више нападачка. Волео бих да се некоме учини да сам у њој, као тренер, покушао да радим оно што је радио покојни Велибор Васовић док је био тренер Црвене звезде. Дакле, домаћа верзија Ајаксовог „тоталног фудбала“, гол из корнера најљућем ривалу и сличне егзибиције, само „на папиру“.- Стил писања Вам је веома интересантан, некад имам утисак да ми другар прича своје догодовштине, некад да читам бајку, а следећег трена да присуствујем неком историјском догађају. Ликови су Вам такође веома необични. Како је настала идеја за овакву књигу? - Идеје, углавном, не престају! Што се тиче форме, садржаја, језика, ритма, поступка и осталих занатских финеса, у питању је, пре свега, непрекидно настојање да се у уметности буде увек другачији, да се увек откривају нови простори, нови начини, па макар се некада и омануло. Што се тиче књижевних ликова, многе ћете препознати. Један од њих је, рецимо, Јосип Броз Тито, други је Бора Станковић. У мојим причама и романима, то су увек људи од крви, меса, зноја, мириса и гласова. Људи који делају, људи који пате, али то не значи да се на њиховом лицу ту и тамо не појави и широки осмех.- У причи о Тасосу сви који путују на ту дестинацију могу да се пронађу. Прича има веома занимљив крај. Ипак оно што је мени било интересантно је чињеница да један лик вози опаку машину и да се на ту машину ложи опака мачка, док главни лик путује аутобусом са својим женом, могу да закључим да се његова жена "ложи" на главног јунака приче. Који лик од та два је у бољој позицији? -Радо бих одговорио оним чувеним „извините, нисам одавде!“ Кад ваља одговорити на овакво питање, најбоље је рећи да ми се прича коју помињете и препричавате чини врло интересантна и да бих волео да упознам типа који ју је написао. Ипак, да вас до краја не разочарам, једноствано, реч је о сликама које описују једно унутрашње стање. А реч је о стању перманентне несигурности, сумње у извесност сваке следеће секунде нашега трајања и као појединаца, али пре свега као друштва. Многе ствари нам се понаво и поново дешавају кроз историју, али шта то вреди, када се нама дешавају први пут.- Ми гледамо телевизију, а да ли ликови са малих екрана гледају нас? - Гледају нас камере, контролишу, али претпостављам да је то ономе који мора да нас прати за плату тај програм досаднији од реприза серија на РТС-у. Суштина је у томе што ће пред малим екраном остати празна фотеља и непоједена чинија кокица - сви смо се, сва је прилика, преселили у непрекидни спектакл. Можда ће се стварно у неком тренутку „ријалити“ одвијати у стварности, ако је још буде било, па ће задатак „укућана“ бити да нон-стоп гледају телевизијски програм који је, сетимо се Радована Трећег „одличан, само много досадан!“- Шта раде жене фудбалера док им мужеви играју важне утакмице? Мислила сам да навијају за њих. Да ли сам у заблуди? -Има онај документарац о Мундијалу у Немачкој седамдесет и четврте, када Нескенскова жена на трибинама Олимпијског стадиона у Минхену не може да гледа када њен муж у првој минути финалне утакмице треба да туче пенал Сепу Мајеру. О томе би, само да је хтео, писао и Рејмонд Карвер, највећи Чехов кратке приче пре Давида Албахарија.- Каква би била идеална жена за Ромеа? -Читаоцима на памет одмах пада Шекспирова Јулија, али ви ме питате за мог, Журићевог Ромеа, који вози алфа ромео. Чудан је тај мој књижевни лик, хтео сам да га имам у још понекој причи. За сада чами на Ибарској магистрали, без бензина, пара, жене... али можда ће се наћи жена чији је идеални пар управо он. Важно је да се људи воле, макар и након краја приче која говори о њима и у којој их последња тачка оставља саме.- Која је тајна Црвеног замка? -Да не постоји Црвени замак, али нам не успева у то да поверујемо. Радије трагамо за верзијама у којима бива реновиран, категорисан, мапиран, претворен у музеј, хотел, објекат за снимање хорора... Сведоци смо неуспеле приватизације колективног сећања, сви тендери за нашу светлију будућност бивају оборени... писац је ту да у међувремену формулише макар неко од осећања током пребивања у простору у ком више ни пси не лају док каравани никако да нас заобиђу.- Какви су Вам планови за наредни период? Хоћете ли путовати на Тасос и писати нове приче? -Приређујем књигу прича домаћих писаца којом ће „Лагуна“ да обележи стогодишњицу рођења Бранка Ћопића, великана чије дело и даље остаје тек препричано. Књига ће се звати „Орлови поново лете“. Такође, лето је доба када у Српском књижевном друштву припремамо нашу међународну књижевну колонију, која ће се и ове године одржати почетком августа у Вуковом Тршићу.-

Прочитајте још:„Краљица Херц“ узбудљива прича са неочекиваним обртимаЗМАЈЕУБИЦЕ: Награде на Стеријином позорју!

Извор:Правда/Марија Гојковић