Српске кошаркашице крећу по медаљу и ОИ: Чврсто смо на земљи

11-06-2015 12:54 Спорт Кошарка

Као да је јуче био 9.октобар, када је наша сениорска женска репрезентација слетела на београдски аеродром на повратку са СП у Турској, на којем је српским грацијама, сплетом несрећних околности, измакао пласман у полуфинале.

Наше кошаркашице (Фото: kss.rs)

И још у авиону из Истанбула ка Београду селекторка Марина Маљковић је давала прецизна упутства играчицама и члановима стручног штаба, „шта и како даље”, уз опаску: - Људи, док се окренемо, стиже ЕП, најважније такмичење у четворогодишњем циклусу... И заиста је тако, време је пролетело, девојке су блистале у клубовима, а репрезентација, чини се никад јача у новијој историји, скоро по свим параметрима, почела је са радом првих дана маја. А како је радила, довољно говори најновија ранг листа ФИБА, која је наше девојке уврстила на треће место у Европи, иза Француске и Шпаније. Дакле, Европа је пратила и испратила да су Маринине лавице током припрема редом рушиле селекције Француске, по два пута Кину, Аустралију, Грчку, Црну Гору. Само два пораза су забележена, први на старту од Црногорки, на Златибору, када је тим био некомплетан и „тврд” од кондиционих тренинга и други, од Велике Британије на турниру у Лиону, када је Маљковићева у игри држала углавном, млађу поставу... И шта рећи шта није речено уочи данашњег старта на толико жељно ишчекиваном такмичењу? - Не, не оптерећује нас податак да смо сада треће на ФИБА листи. Напротив, драго нам је да су наше добре партије током припрема тако вредноване. Тачно је да се минулих дана доста гласно причало о освајању медаље и о олимпијској визи, али ми смо заиста чврсто на земљи. Идемо корак по корак. То је једини исправан начин – каже поуздани бек Дајана Бутулија, која је минуле клупске сезоне у Шведској била права звезда и видно напредовала. Премијерни меч са Летонкама, наравно, тема је број један. - Није фраза да је прва утакмица на великом такмичењу најтежа. Заиста је специфична. Дочекујемо је у неком посебном расположењу, са огромном жељом, јер знамо да је тежак изазов, али и у овом случају сусрет, који већ на старту може много да нам донесе. Стереотипна питања о тактици и о евентуалним пресудним детаљима, скоро да су излишна. Све је то у табору Српкиња „милион” пута апсолвирано. - Можемо да причамо о Летонкама колико хоћете, али све смо свесне да је кључ код нас. Селекторка је проучила сваку појединост. Ни осталима у стручном штабу ништа не промиче. Противнице су сјајне, играју брзо, агресивно, борбено, стилом много подсећају на нас. Међутим, најважнија је наша игра, тиме смо највише окупиране. Ако пружимо препознатљиву игру, неће бити проблема. Ова сјајна дружина расте заједно годинама и нема сумње, преболела је колективно многе дечје болести, што охрабрује да ће знати да преброди и све психолоше баријере на премијери и уопште на ЕП. - Заиста смо веома компактна и сложна целина. Од припрема до припрема све боље функционишемо. Добро знамо шта нам је циљ, нема сујете, не гледамо колико ко и зашто игра, потпуно смо се подредиле колективу и бодримо једна другу у свакој прилици. И сјајно се дружимо и разумемо и ван терена. Зато верујем да ћемо добро да стартујемо, али и касније, ако би се, не дај боже, десио неки кикс, то нас неће деморалисати, као што је раније било случајева. Стварно смо сазреле и зближиле се – каже Бутулија.

Смештај шиканирање или повлашћеност?

Сви су, ипак, на волшебан начин смештени у луксузни хотел „Парк Ин”, осим српске делегације, која је смештај у поменутом објекту прецизно резервисала и платила још пре два месеца (11.440евра). И сада се поставља питање да ли је у питању намерно шиканирање селекције Србије, или случајност? Међутим, у сваком злу има и добра и обрнуто. У овој ситуацији, можда и наш тим изађе као морални победник, што, уосталом, већ и јесте. Наше сјајно расположене девојке не маре за луксуз, базене и спа центар и читав хаос у „Парк Ину”, где се, узгред, одржава и семинар са чак 800 лекара! Српкиње испред „свог” хотела „Клаудије” имају прави парк, са језером и дивним шеталиштем и дворану на пет минута вожње, а остале екипе троше на превоз до сале чак 45 минута у једном правцу. Тако да испада да је наш тим на неки начин повлашћен, јер се налази у изолацији, миру и тишини, што није небитна ставка на великом такмичењу. Још само да напори љубазних, али збуњених рецепционера уроде плодом да појачају интернет сигнал, учиниће велику услугу члановима нашег стручног штаба, који константно морају да скидају много снимака и материјала са „нета”. Ако и ту неопходну „ситницу” домаћини омогуће српској струци, још ћемо да будемо и „на коњу”. А ривали нек се полако клацкају на магарцу, од ђакузија до дворане...

Нигде обележја ЕП

За сада у Сомбатхељу нигде нема обележја ЕП кошаркашица. У овом граду женска кошарка није популарна и не влада претерано интересовање за мечеве Ц групе. Организатори кажу да је свега 300 улазница продато за утакмице наше групе. Видећемо да ли ће до старта нешто да се промени, па можда дотрчи дијаспора из Аустрије да бодри Српкиње. Како год, селекција Србије је спремна и да пред празним трибинама крчи пут ка висинама. С друге стране, у комшијском Шопрону, истичу домаћини, влада права еуфорија. Разлози су јасни, тамо је Д група, у којој игра селекција Мађарске, а иначе, Шопрон је град богате традиције, када је женска кошарка у питању. Многе наше играчице и тренери су део каријере провели, или проводе у Шопрону. Да споменемо само Јелену Миловановић, Игора Поленека, Александру Црвендакић, Драгану Станковић...