Правда

Тешка судбина која је задесила српски народ током Првог светског рата, када су под притиском Бугарске и Немачке војници морали да се повуку из Србије, доочекани су на острву Крф од стране локалног грчког становништва. У временима страдања и ратном вртлогу родила се љубав имеђу Гркиње и једног српског војника кога примарна дужност према отаџбини одваја од вољене. Он креће у пробој Солунског фронта свестан да се можда никада неће вратити. У једном писму он својој девојци шаље речи које она правописно и граматички коригује и претвара их у стихове. Стихови бивају препевани, а један од најбољих интерпетатора тог дела је Јоргос Даларас. Ова песма узета је као химна грчко-српског пријатељства. Речи песме исказују дубоку наклоност и носталгију, али и то да је дужност и лојалност отаџбини и свом народу стављена и испред сопственог живота и емоције. У оригиналној верзији преписа војник обећава својој драгој да ће се, ако не преживи, вратити њој у облику птице. Зато је моли да се не љути и да отвори своје прозоре... Не љути се на мене, око моје Не љути се на мене, око моје што у туђину одлазим, птица ћу постати и поново ћу теби доћи. Отвори прозор плави босиљку мој и слатким осмехом пожели ми лаку ноћ. Не љути се на мене, око моје што ћу те сада напустити и дођи на кратко, да те видим да се од тебе опростим. Отвори прозор плави босиљку мој и слатким осмехом пожели ми лаку ноћ. Познато је да су у то време многи српски војници женили мештанкама, чак и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић, био је ожењен Крфљанком Идалијом. Власник хотела „Бела Венеција“, на Крфу, у коме је била смештена српска влада, господин Јанис Газис, удао све три своје ћерке за Србе. Занимљиво је и то, да је на овом острву настала и песма „Тамо далеко“. У неким архивама постоји писмо једне Гркиње са Крфа упућено српском официру, које описује тадашњу везу између два народа исте религије и говори о једном нераскидивом јединству. „Крф је онакав какав је био пре 1915. Годнине. Мени чак изгледа и гори него пре. Нем је, пуст и не пева више. Ви сте стално певали и на ваш жагор била сам се толико навикла. Могли би ме сматрати за непријатеља вашег народа, јер сам прижељкивала да се што касније вратите у своју отаџбину. Били сте овде да покажете шта је живот и отишли, а нас оставили да патимо. Опет ћемо бити усамљене у друштву намрштених лица, разговора о новцу, опкољене до смрти страшном водом, јер даље не можемо. Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасили живота на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без људи и љубави.“

Прочитајте још:ВРЕЛИ СЕКС ИЗАЗОВ: Експеримент од 30 дана ће учинити чудо у вашој вези!5 ствари које никако не треба да радите пре тренинга

Извор: Blondie stile of life