Пет година је прошло од кад су уведене мере штедње, а Грчка поново просјачким штапом куцка на врата европских кредитора и тражи још новца.
Три су главна проблема због којих се ова земља налази на ивици финансијске пропасти.
Компликован порески систем
– Оно што је можда и највећа препрека самој Грчкој ка неком бољем, светлијем, мање задуженом путу јесте компликован порески систем. Подизање пореза у јеку финансијске кризе било је нешто најтеже на свету – изјавио је Хари Теокарис, данас посланик у грчком парламенту, а некада најомраженији човек у тој земљи. Он је био човек који је покушао да подигне порез у финансијски најтежим тренуцима за Грчку, и да из корена промени порески ситем те земље. – Био сам на деликатној позицији која је захтевала нимало једноставан задатак, да загорчам живот сваком становнику Грчке – каже некадашњи шеф грчке Агенције за наплату дугова. Теокарис се ухватио у коштац са великим проблемом: наиме, у Грчкој постоји шест различитих стопа ПДВ-а. Нормална стопа је 23 процента, а постоје две смањене, за производе попут хране, горива и лекова. Уколико се ту урачуна и ПДВ за грчка острва, у циљу побољшања туризма као једне од жила куцавица грчке економије, појављује се много начина за избегавање пореза, или барем плаћање мање цифре. Примера ради, након недавног пораста туризма на Миконосу, уследило је плаћање мање стопе ПДВ-а влади Грчке, што никако није логично.
Велики издаци за пензије
Грчки пензиони систем је такође веома комплексан, а постоји и велики број послова који омогућавају рано пензионисање. Износ пензија у укупном просеку је знатно нижи од оног у развијеним европским земљама, али Грчка и поред тога троши 30 одсто средстава више на њих него што то ради, рецимо, влада Велике Британије. – Читавом систему потребно је поједностављивање, које би знатно смањило трошкове – каже Теокарис.
Лоша приватизација
Затим, као трећа велика бољка, ту је приватизација. На почетку кризе, влада Грчке обавезала се да ће од продаје државне имовине приходовати 50 милијарди евра. Према Теокарисовим речима, “ова бајка је убрзо смањена на 30 милијарди, а недуго затим на 20″. До сада, Грчка је од продаје зарадила тек између две и три милијарде. Претпостављало се да ће приватизација луке Пиреј донети много новца, али је она прво неколико пута одлагана, а затим отказана, да би се пре пар месеци поново покренула иницијатива за приватизацију. Трошкови поновног отварања државне телевизије ЕРТ ове године додатно су оптеретили ионако мршав буџет. Теокарис наводи да се, уколико се све ове ставке рационално сагледају, долази до закључка да је Грчка практично “бацила пет година”, без озбиљног покушаја да поправи кључне проблеме који муче економију. – Да је прави програм опоравка и реформи почео пре пет година, данас бисмо и те како видели резултате и били бисмо у рангу Шпаније или Ирске – закључио је Теокарис.
Прочитајте још:(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Исламисти заробљенике закључали у кавез и удавили у базену!Француска десница тражи да Србија прекине преговоре о чланству у ЕУ
Извор: Блиц
