Правда

То је став премијера Владе Баварије и лидера Хришћанско-социјалне уније Хорста Зехофера, који је изнео за лист Минхнер меркур. "Нама је потребна визна обавеза за Србе, Црногорце, Македнце, Босанце и Албанце", рекао је Зехофер и додао да би Европска комисија, која се тако интензивно брине о плановима за увођење путарина, могла нађе да се у истој мери побрине и за заштиту европских граница. Зехофер је, на питање да ли би министри унутрашњих послова, у питању избеглица, требало оштрије да делују, рекао да би се повратак одбијених азиланата морао јаче него до сада да спроводи и да би у Немачкој, најкасније до септембра, више балканских земаља требало да буде проглашено земљама сигурног порекла, како би се онда брже могли враћати одбијени подносиоци захтева за азил. Зехофер је, при том, нагласио, да се он увек залаже за солидарност и хуманост. "Ми морамо, међутим, овде правити разлику између људи којима је стварно потребна заштита, као на пример оних из Сирије и оних, који код нас немају никакву перпективу останка, пошто су дошли из земаљла у којима нема основа за бежање, као на пример, из балканских држава", рекао је Зехофер. Коментаришући расположење Бавараца према азилантима и избеглицама, Зехофер је рекао да је већ месецима постојао један невероватан талас спремности да се помогне, али да се ситуација променила и то, управо, због балканских земаља. "Стално растући број подносилаца захтева за азил, од којих су многи без шансе да остану, довела је до преоптерећења у многим местима.У градовима као што су Пасау и Розенхајм долазе људи без престанка, па и малолетна деца без пратње.Баварска је због свог географског положаја изузетно на удару.Примећује се-расположење (грађана) се променило, управо због екстремно високог броја злоупотребе азила из балканских држава, рекао је Зехофер. Он је критиковао став о азилантима шефа државе Јоахима Гаука који је у једном председничком говору позвао Немце на више отоврености према избеглима и подсетио да је Немачка после рата примила многе протеране. "Знам из многих разговора са савезима протераних да они таква поређења не слушају радо. Узроци су сада другачији-сада се ради и о огромним злоупотребама. Сматрам непримереном ту дискусију", рекао је шеф СЦУ, "сестринске партије" свенемачке Хришћанско-демократске уније коју води канцелар Ангела Меркел. Док је по питању азиланата Зехофер критиковао Гаука, дотле је похвалио Меркелову да је ситуацију озбиљно схватила и, на опаску новинара, да она о томе никада не говори, рекао да то не значи да је није схватила. "Она ради са нама у правом смеру", рекао је шеф ЦСУ о Меркеловој и азилантима. Зехофер није, међутим, први немачки политичар који је захтевао преиспитивање безвизног режима са Србијом због великог броја лажних азиланата који оптерећују немачки буџет и још пре пет година су се чули такви захтеви, када су, углавном Роми, из Србије и Македније у огромном брју долазили, тражећи азил. Немачка штампа је тада писала да су неки подносиоци захтева за азил из Србије и Македоније, који су одбијени, говорили властима да су они доведени у Немачку као путничке групе, у аутобусима, да би се докопали новца из државног програма за помоћ. Почетком ове године су, међутим, грађани Косова, у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку, изазвали велике политичке дискусије. Из немачке покрајине Хесен, центра банкарске и финансијске моћи, речено је да они не желе више примају да азиланте са Косова и Албаније распоређују их по општинама и захтевано да се азилантски поступак у њиховим случајевима тако убрза, да се ти људи, што је могуће пре, врате својим кућама. Ово је у једној декларацији захтевао министар за социјалну политику Хесена Штефан Гритнер. И Гритнер је, као дас Зехофер, свој захтев образложио ставом да покрајина мора при расподели диференцирати азиланате, како се комуне не би преоптеретиле. "Расподела азиланата по комунама има смисла само онда, ако подносилац захтева за азил има шансе да перспективу останка", рекао је Гритнер и додао да азиланти са Косова и из Албаније немају практично никакве шансе да им се призна статус азиланта. Гритнер је нагласио да високи број азиланата са Косова и из Албаније тешко оптерећује лагере за прихват и да је Хесен, због своје географске позиције примио огроман број азиланата. Он је нагласио да је од јануара до априла ове године чак 60 000 људи са Косова и Албаније дошло у Немачку. Немачка статистика показује да је међу десет земаља, одакле стиже највише захтева за азил - пет са Балкана.Ту се ради о Албанији, Србији, Косову, Македонији и Босни. Када је о Србији реч, она је лане у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити. Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

Прочитајте још:ПАРИЗ СТАО: Путеви непроходни, бесне демонстрације, полиција баца сузавац, горе аутомобили!САД, Кина и Индија биће најјаче светске економије 2030Путин: Оружје нам гарантује мир!

Извор: Б92