Очајничка борба Срба за имовину на Космету

25-06-2015 17:19 Друштво Србија

Радомир Вучковић из Гњилана у власништву има 4,5 хектара обрадиве земље и осам хектара шуме у селу Врбица. На папиру је богат човек, а у ствари нема кров над главом, живи у просторијама некадашње земљорадничке задруге у Шилову, а имање му је узурпирано.

Косовска Митровица (Википедија)

Косовска агенција за имовину (КАИ) потврдила је Вучковићу власништво над имовином, али тужилаштво и полиција годинама тврде да узурпатори не постоје. - Прво сам још 2000. отишао да обиђем своју имовину с полицијом, а тамо видим комшија ушао у посед. Каже он мени - ја сам сејао, ја ћу да жањем. Схватио сам да ту даљег разговора нема, и отишао. Од тада ми у полицији понављају да ће све решити, командир нема времена да прича са мном, а не терен не излазе - каже Вучковић. Када је Косовска агенција за имовину 2003. позвала све да доставе документа о власништву, Радомир је то учинио. - Имам 12 килограма папира доказа. Агенција је донела одлуку у моју корист, а за узурпацију су ми рекли да то само судом може да се реши. Сугерисали су ми и да оставим њима земљу на располагање, па да је они дају у ренту - додаје он. Помоћ је затражио и у суду у Гњилану, али на пет његових тужби Тужилаштво није реаговало. На шесту су му одговорили да немају доказа о узурпацији, иако њиве годинама други обрађују. Чак су ти, непознати узурпатори, добили и субвенцију од косовског министарства пољопривреде. - Моје њиве сеју и жању, толико село, а они немају доказа. Да су добили субвенцију за посејану њиву утврдио сам када сам ја отишао да затражим субвенције. Одмах су ме питали ко је сејао. Знали су да нисам ја. Дакле, узурпатори добили и новчану помоћ за сетву на мојој земљи - подвлачи Вучковић. На Видовдан 1999. Вучковићу су у селу Врбица запалили кућу и окућницу. Одведен је у штаб ОВК у Малишево где су га испитивали. Данас живи од социјалне помоћи косовских институција од 75 евра у објекту који ће ускоро продати Косовска агенција за приватизацију. - Киднапован сам, кућа ми је запаљена, а ни полиција, ни закон, ни суд ми ништа не гарантује. Немам намеру коноп на грло, али је изгледа дошло такво време. Узурпаторима се све толерише само зато што су друге националности, а ја само могу да идем од врата до врата, а сва су ми затворена.