Правда

Сваки од родитеља би морао да зарађује по 98.862 динара месечно или 1.650 евра укупно. Овај износ је просечном грађанину Србије недостижан, иако је за 1.350 евра мањи од 3.000 евра, колико су Аустријанци ових дана израчунали да је за нормалан живот месечно потребно само једном њиховом житељу. Са непуних 200.000 динара месечно или фантастичних 2,4 милиона динара (19.800 евра) годишње породица у Србији са два ђака може да плати све рачуне, који укључују и 6.000 динара за трошкове четири мобилна телефона, али и храну, школски прибор, екскурзије... У рачуницу је укључено летовање, зимовање, одласци у ресторане, активнији друштвени живот, те просечан кредит у Србији од 250 евра месечно. Ту су и трошкови једног аутомобила, који само за гориво у просеку достигну 100 евра, што је чак 1.200 евра годишње. По званичној статистици, трочланој породици треба 67.050 динара. У Министарству трговине кажу да су потрошачку корпу којом је дефинисан овај износ правили према навикама потрошача и да је то објективан показатељ потрошње. Међутим, ако мало боље погледамо ову рачуницу, то би значило да дневно у просеку једемо седам грама јунећег меса, 40 грама свињског, један лист прашке шунке, три грама качкаваља, мање од једног јајета... - Садржај потрошачке корпе је нереално мали. По тој рачуници за месец дана, родитељи и двоје деце могу себи да приуште једва два пилета. Брине и то што ова недовољна корпа кошта више од 67.000 динара, а да ни такву себи не може да приушти већина грађана - каже Вера Вида, председница Центра за заштиту потрошача. Гордана Кнежевић, трговац из Ужица, зарађује мање од тога и, како каже, „одриче се свега и свачега“. - Како и не би када супруг и ја заједно зарадимо 45.000 динара месечно. Старија ћерка је завршила осми, млађа трећи разред и штедимо на свему, осим на њима. Ове године ћемо у Чањ на летовање, а претходни пут смо били на мору пре три године. Јефтино смо изнајмили неки смештај па се надамо да ћемо у аранжману „парадајз туриста“ моћи да прођемо са 400 евра. Сигурно нећемо путовати аутомобилом јер је стар 25 година - прича Кнежевићева, за коју су вечере у ресторанима, како каже, мисаона именица. У Привредној комори Србије израчунали су да је потрошња хране у 2014. била у паду. Трошимо мање хлеба, пецива, млека, шећера, воћа и поврћа. Просечан рачун у продавници пао је са непуних 600 динара на 300. У Унији послодаваца Србије наводе да су појединачни пазари у трговини од 2008. опали за 30,4 одсто.

Прочитајте још:Влада покренула приватизацију ТелекомаСветска банка планира 2,2 милијарде долара за Србију

Извор: Блиц