Током последње "Директне линије" са грађанима, председник је обећао да ће написати аналитички чланак о Русији и Украјини, где ће изнети свој став према тренутној ситуацији. Нагласио је да руски и украјински народ сматра једном целином. Шеф државе такође је изразио наду да ће се грађани обе земље упознати са његовим чланком.
"Желео бих одмах да нагласим да зид који је настао последњих година између Русије и Украјине, између делова, заправо једног историјског и духовног простора, доживљавам као велику заједничку несрећу, као трагедију. Дозволите ми да одмах нагласим да зид који се последњих година појавио између Русије и Украјине, између делова, заправо једног историјског и духовног простора, доживљавам као велику заједничку несрећу као трагедију. То су, пре свега, последице сопствених грешака направљених у различитим периодима. Али и резултат сврсисходног рада оних снага које су увек тежиле да поткопају наше јединство. Формула која се користи позната је од памтивека - завади па владај. Ништа ново. Отуда покушаји да се поигра на националном питању, да се посеје раздор међу људима. И као суперзадатак - поделити, а затим изиграти делове једног народа међу собом“.
"Да бисмо боље разумели садашњост и погледали у будућност, морамо се окренути историји. Наравно, у оквиру чланка је немогуће обухватити све догађаје који су се догодили током хиљаду година. Али зауставићу се на оним кључним прекретницама које су за нас - како у Русији, тако и у Украјини - важне за памћење.
И Руси, и Украјинци, и Белоруси наследници су Древне Русије, која је била највећа држава у Европи. Словенска и друга племена на огромном простору - од Ладоге, Новгорода, Пскова до Кијева и Чернигова - ујединио је један језик (староруски), економске везе, моћ кнезова из династије Рjурика. И после крштења Русије и једне православне вере. Духовни избор Светог Владимира, који је био и Новгород и Велики, данас у великој мери одређује наш однос."
Како је подсетио председник, Русија није само признала Кијев, већ је много учинила да Украјина постане независна земља.
"Модерна Украјина је у потпуности замисао совјетске ере. Знамо и сећамо се да је у великој мери створена науштрб историјске Русије. Довољно је упоредити које су се земље поново спојиле са руском државом у 17. веку и са којим територијама је Украјинска ССР напустила Совјетски Савез“, написао је Путин.
„Кијев користи сопствену `политичку аритметику`, али у периоду 1991-2013, само због ниских цена гаса, Украјина је за свој буџет уштедела више од 82 милијарде долара, а данас се буквално држи за 1,5 милијарди за транзит нашег гаса у Европу. Уз одржавање економских веза између наших земаља, позитиван ефекат за Украјину износио би десетине милијарди долара , додао је Путин.
Истакао је да се Украјина и Русија вековима развијају као јединствени економски систем, те да се дубини сарадње од пре 30 година могло позавидети у ЕУ.
"Током званичних преговора, посебно након `повлачења` западних партнера, представници Украјине периодично изјављују да се `у потпуности придржавају` споразума из Минска, а у ствари се воде ставом своје `неприхватљивости`. Не намеравају да се озбиљно разговара ни о специјалном статусу Донбаса, ни о гаранцијама за људе који ту живе. Они више воле да користе слику `жртве спољне агресије` и трговине у русофобији. Они договарају крваве провокације у Донбасу. Једном речју, на било који начин привлаче пажњу спољних покровитеља. Очигледно, и све више сам уверен у ово: Кијеву једноставно није потребан Донбас. Зашто? Јер, прво, становници ових региона никада неће прихватити поредак који су покушали и покушавају да наметну силом, блокадом, претњама. И друго, резултати и Минска 1 и Минска 2, који дају стварну шансу за мирно враћање територијалног интегритета Украјине, директним преговарањем са ДНР и ЛНР посредством Русије, Немачке и Француске, противречи логика антируског пројекта. И на њему може да се гаји слика унутрашњег и спољног непријатеља. И додаћу - под протекторатом, под контролом западних сила.
То се дешава у пракси. Пре свега, ово је стварање атмосфере страха у украјинском друштву, агресивна реторика, попуштање неонацистима и милитаризација земље. Уз ово, не само потпуна зависност, већ директна спољна контрола, укључујући надзор страних саветника над украјинским властима, специјалним службама и оружаним снагама, војни „развој“ територије Украјине, распоређивање НАТО инфраструктуре. Није случајно што је поменути скандалозни закон о „аутохтоним народима“ усвојен под маском великих НАТО вежби у Украјини.
Апсорпција остатака украјинске економије и експлоатација њених природних ресурса одвијају се под истим плаштом. Продаја пољопривредног земљишта није далеко и очигледно је ко ће га купити. Да, с времена на време Украјини се додељују финансијска средства, зајмови, али према сопственим условима и интересима, под преференцијама и повластицама за западне компаније. Иначе, ко ће вратити ове дугове? Очигледно се претпоставља да ће то морати да учине, не само садашња генерација Украјинаца, већ и њихова деца, унуци и, вероватно, праунуци.
Западни аутори пројекта „анти-Русије“ поставили су украјински политички систем на такав начин да се мењају председници, заменици, министри, али постоји стална оријентација ка одвајању од Русије, ка непријатељству са њом. Главни предизборни слоган актуелног председника био је постизање мира. Дошао је на власт због тога. Испоставило се да су обећања лажи. Ништа се није променило, а на неки начин се ситуација у Украјини и око Донбаса такође деградирала.
У пројекту „анти-Русије“ нема места за суверену Украјину, као ни за политичке снаге које покушавају да одбране њену стварну независност. Они који говоре о помирењу у украјинском друштву, о дијалогу, о проналажењу излаза из мртве тачке означени су као „проруски“ агенти.
Понављам, за многе у Украјини пројекат „анти-Русије“ је једноставно неприхватљив. А таквих људи има на милионе. Али не смеју да подижу главу. Практично су лишени правне могућности да бране своје становиште. Уплашени су, протерани у подземље. Због својих уверења, због изговорене речи, због отвореног изражавања свог става, они нису само прогоњени, већ и убијани. Убице остају некажњене.
Сада се за „исправног“ патриоту Украјине проглашавају само они који мрзе Русију. Штавише, целокупна украјинска државност, како је ми разумемо, предлаже се у будућности да се гради искључиво на овој идеји. Мржња и бес, а светска историја је то доказала више пута, врло је климава основа за суверенитет, испуњена многим озбиљним ризицима и тешким последицама.
Сви трикови повезани са антируским пројектом су нам јасни. И никада нећемо дозволити да се наше историјске територије и људи који су нам блиски који тамо живе користе против Русије. А онима који чине такав покушај желим да кажем да ће на тај начин уништити своју земљу.
Тренутне власти у Украјини воле да се позивају на западно искуство, виде га као узор. Па погледајте како Аустрија и Немачка, САД и Канада живе једна поред друге. Слични по етничком саставу, култури, заправо, са једним језиком, они остају суверене државе, са својим интересима, са својом спољном политиком. Али то не омета њихову најближу интеграцију или савезничке односе. Имају врло условне, транспарентне границе. А грађани, прелазећи их, осећају се као код куће. Они стварају породице, уче, раде, послују. Иначе, баш као и милиони староседелаца Украјине који сада живе у Русији. За нас су они наши, рођаци.
Русија је отворена за дијалог са Украјином и спремна је да разговара о најтежим питањима. Али важно је да схватимо да партнер брани своје националне интересе, а да не служи другима, да није инструмент у нечијим рукама да се бори против нас.
Поштујемо украјински језик и традицију. На жељу Украјинаца да своју државу виде као слободну, сигурну и просперитетну.
Уверен сам да је прави суверенитет Украјине могућ управо у партнерству са Русијом. Наше духовне, људске, цивилизацијске везе формирале су се вековима, враћају се истим изворима, ублажене заједничким искушењима, достигнућима и победама. Наше сродство се преноси с колена на колено. У срцима је, у сећању на људе који живе у модерној Русији и Украјини, у крвним везама које спајају милионе наших породица. Заједно смо увек били и бићемо много пута јачи и успешнији. На крају крајева, ми смо један народ.
Сада ове речи неки доживљавају непријатељски. Може се протумачити како желите. Али многи људи ће ме чути. И рећи ћу једно: Русија никада није била и никада неће бити „анти-Украјина“. А шта би Украјина требало да буде - на њеним грађанима је да одлуче.", навео је Путин.
Како изгледа Вучићев економски тигар прочитајте ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
