Правда

- Једини позитиван ефекат сунца на кожу је стварање витамина Д. Он има вишеструку улогу, а последњих деценија је све више доказа о благотворном деловању витамина Д на многе органе и функције организма. Неопходан је за нормално формирање костију и зуба, спречавање појаве рахитиса код деце, настанка остеопорозе и остеомалације код жена у менопаузи и мушкараца у андропаузи, када кости постају крте и лако ломљиве. Нове епидемиолошке студије указују да би сунчање, али умерено, захваљујући овом витамину могло да има повољан утицај и на неке хроничне болести, као што су кардиоваскуларне, малигне, аутоимуне, инфективне... Међутим, да би се постигао жељени ефекат, изузетно је важна права мера излагања сунцу. Превише сунчања веома је опасно због негативних ефеката зрачења. Стручњаци су јединствени у препоруци да је 15 минута излагања сунцу дневно сасвим довољно за производњу потребне количине витамина Д и његов позитиван утицај на целокупан организам - истиче примаријус доцент др Сузана Миљковић са Фармацеутског факултета у Новом Саду. Које опасности крије прекомерно сунчање? - Мане, а можемо слободно рећи и опасности од прекомерног сунчања су бројне и укључују чак веома озбиљне последице, као што је рак коже, катаракта и макуларна дегенерација ока које су врло често и узрок слепила. Ту је и фотодерматозе, односно тешко лечива промена на кожи. У естетском смислу долази до прераног стварања бора, пега и флека по лицу и другим деловима тела. Сунчање слаби имунитет и повећава ризик од настанка инфективних болести. Чак и умерено излагање уништава између 20 до 50 одсто ћелија имуног система у кожи. Зрачење које изазива појаву црвенила, уништава и више од половине ових ћелија, док доза, три пута већа од оне која изазива црвенило, уништава све ћелије овог типа. А за њихов опоравак, потребно је и до шест недеља. Када су УВ зраци најопаснији? - Лети, јер је тада највише УВБ зрака сунца. То је зрачење које не осећамо, али оно ствара опекотине, рак коже, катаракту... Чак и када је кожа већ препланула могуће су опекотине. Ако се у летње време сунчамо око поднева, када је УВБ зрачење најјаче, осетљивији типови коже често добију опекотину за свега неколико минута. Подне је иначе најопаснији део дана, јер је тада сунце у зениту, зраци падају под правим углом и имају најјачи интензитет. Тада се треба склонити у безбедан хлад или затворени простор. Иначе је савет стручњака да се од 10 до 16 часова склоните у безбедан, дубок хлад, а за заштиту користите одећу дугих рукава и ногавица, шешире широког обода, квалитетне наочаре за сунце и одговарајуће заштитне козметичке препарате за површине коже које се не могу заштитити на други начин. Опекотина није предуслов за стварање тамног тена, па је боље сунчати се ујутро или касније поподне, када је сунце слабије, а ризик од опекотина далеко мањи. У том периоду, дејство зрака је сасвим довољно да покрене стварање пигмента који доводи до тамњења коже. Да ли кожа у летњем периоду трпи највише у смислу старења? - Најбрже се, заправо, стари у пролеће. У пролеће су људи жељни сунца и често бораве у природи. С обзиром на то да су температуре углавном пријатне, а ризик од сунчанице и опекотина коже мањи, обично се препусте уживању и забораве на штетне ефекте зрачења. Сунце, међутим, и тада делује на кожу, али су то УВА зраци које такође не осећамо, а они уништавају влакна колагена и еластина, те на тај начин стварају боре. На невидљиве УВА зраке одговорне за старење коже треба увек мислити, јер је интензитет њиховог деловања готово исти током целе године. Ко је посебно осетљив на неумерено сунчање? - Деца до две године су посебно осетљива, јер њихова кожа још у потпуности није развила заштитне механизме. Старије особе, такође, које се често претерано излажу сунцу да би спречиле развој остеопорозе, морају бити врло опрезне и придржавати се препорука о заштити на сунцу и оптималном излагању од око 15 минута дневно. Њихови заштитини механизми полако слабе, а количина зрачења коју је кожа апсорбовала током живота може достићи критичну границу, када почиње развој малигних промена. Такође, због могуће интеракције сунца са хемикалијама у кожи, односно организму, особа које пију одређене лекове пре одлуке да се сунчају морају да се посаветују са лекаром или фармацеутом. Ко најлакше тамни, а ко црвени и добија опекотине? - На основу склоности ка појави опекотина и способности коже да тамни, извршена је подела на шест фототипова коже. Међу њима, најосетљивија је кожа првог и другог фототипа, која никада не тамни, чак ни у соларијуму, а лако и врло брзо гори. Само неколико минута је довољно да се ова непријатна појава догоди. То је кожа која се најчешће виђа код Скандинаваца, Енглеза, Ираца, Руса. Зато особе изразито светле пути, треба да забораве на сунчање, ради добијања лепе, пигментисане боје. Сви други горе и тамне, зависно од количине меланина који имају у кожи. Зависно од количине овог пигмента сврставају се у одређени фототип. Што се тиче сунчања, најбоље пролазе особе са врло тамном пути, која ређе гори. Ипак, и они могу добити опекотине, али је за тако нешто потребна много већа доза зрачења.

Зaштитите косу

Од штетног утицаја сунца треба штитити и косу. Иако није живо ткиво, коса, а нарочито она која је третирана хемикалијама ради промене боје или облика, под дејством УВ зрачења постаје сува, испуцала и "расцветала". Тада се тешко рашчешљава и обликује, мења боју и губи сјај. Осим УВ зрачења на косу негативно делује и висока температура, море или вода из базена, ветар... Да би је заштитили, требало би користити одговарајуће козметичке препарате са УВ филтрима, али је неопходно носити и шешир, како би се спречио директан, штетан утицај сунца.

Прочитајте још:Пијете два газирана пића на дан? Ево шта вам се може деситиБУДИТЕ ПАЖЉИВИ: Ове намирнице су здраве, али ипак гоје

Извор: Вечерње новости