Правда

Угледни британски „Гардијан” указује да би пуцањ на надвојводу Франца Фердинанда могла заправо бити Ципрасова одлука да тражи од грчког народа да на референдуму гласа о условима страних поверилаца за решење грчког дуга. Лари Елиот, уредник економске уредника овог листа, сматра да референдум, који ће бити одржан 5. јула, има велики потенцијал да постане нови „сарајевски моменат”. „Криза није само у томе да ли ће доћи до пражњења рачуна у банкама Грчке, иако је то сигурно главна претња. Није у питању ни то да ли су претерали у преговорима, иако сигурно јесу. У питању је будућност самог евра”, истиче Елиот и, између осталог, додаје да све што се догодило са Грчком представља пример тога шта се дешава када се политици дозволи да надгласа економију. Према његовом мишљењу, грчка криза представља претњу за еврозону, додајући да ће многи на то рећи да је „Грчка мала, безначајна земља и да заједничка валута има боље механизме одбране него у лето 2012”. На све то Елиот истиче да су „дипломате у европским престоницама имале исти такав став крајем јуна 2014. године”. Поједини коментатори су атентатора на евро и ЕУ јуче видели у председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру, чија је конференција за новинаре у Бриселу била својеврсна мелодрама, у којој је он, с једне стране, жестоко напао власт у Атини, а с друге се умиљавао Грцима и звао их да на референдуму гласају за споразум са кредиторима. Јункер је истакао да предлог споразума о условима исплате следеће транше кредита Грцима, који су понудили кредитори, „није глупи пакет мера штедње”, изјавивши да се после свих предузетих напора осећа „изданим”, јер су сви ти напори „недовољно узети у обзир”. „Народ Грчке ми је врло близак срцу”, рекао је Јункер, апелујући на Грке да не изврше „самоубиство”. Узимајући у обзир да је од почетка дужничке кризе у Грчкој драматично повећана стопа самоубистава, овај Јункеров коментар наишао је на осуду не само Грка већ и широм Европе. Штавише, чак је и изразито конзервативни и евроскептични британски портал „Коментејтор” у једном од коментара критиковао Јункерову нетактичност у тренутку највеће кризе у историји ЕУ. Цитирајући Јункерове јучерашње изјаве „којима се вређа демократски изабрана влада”, овај портал истиче да је Јункер полио 50 галона бензина на ватру и да је то „више него што би најзагриженији евроскептик, жељан потпуног распада ЕУ, могао да тражи”. Према трећима, пуцањ у евро заправо стиже из Берлина, који инсистира на томе да нема отписа дугова, а да за нову траншу кредита Атина мора да прихвати, како је јуче истакла канцеларка Ангела Меркел, „великодушну” понуду институција које представљају кредиторе. Према њеним речима, постоје правила и принципи на којима је изграђен систем заједничке валуте, али она је ипак спремна да после референдума поново преговара са грчком владом. Према оцени лево оријентисаних економиста, филозофа и коментатора, управо овај тврди немачки став представља опасност за евро и Европу. А да, ако пропадне евро, може да пропадне и ЕУ, истиче и сама Меркелова. „Ако је изгубљена способност за проналажење компромиса, онда је Европа изгубљена. Ако пропадне евро, пропада и Европа”, изјавила је Меркелова на обележавању 70. годишњице од оснивања њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). „Европа мора бити у стању да пронађе компромис, али исто тако мора остати при својим принципима.” Њен портпарол Штефен Зајберт је пак јуче саопштио да је канцеларка „очигледно расположена” за наставак преговора с Ципрасом „ако он то жели”. „Отворени смо за разговоре ако грчка страна осећа потребу за тим. Циљ нашег рада јесте јака еврозона. Грчка је посебан случај.” Не само Меркелини демохришћани већ и социјалдемократе вицеканцелара Зигмара Габријела поприлично љутито су реаговали на одлуку Атине да распише референдум. „Ја сам у одређеној мери запањен овим што смо у последњим данима доживели од грчке владе и посебно шефа владе”, рекао је за први канал немачке државне телевизије шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер, док је његов партијски шеф и вицеканцелар Зигмар Габријел у изјави за „Зидојче цајтунг” истакао да је ужаснут што су Грци одбили свеобухватну понуду, која је „садржала чак и трећи пакет помоћи и преструктурирање дуга”. Насупрот њима, немачки филозоф Јирген Хабермас је у ауторском тексту за „Зидојче цајтунг” истакао да је „Меркелова још у мају 2010. одлучила да интересима инвеститора пружи предност у односу на могући отпис дугова ради опоравка грчке економије, због чега данас ЕУ поново тоне у кризу”. „Компромис изостаје не због неколико милијарди овде или онде, па ни због овог или оног постављеног услова, већ због грчког захтева да се отписом дугова или неким сличним аранжманом грчкој економији и становништву, које је експлоатисала корумпирана елита, омогући нови почетак”, истиче Хабермас и додаје да је „скандал у скандалу неодлучност са којом немачка влада обавља своју лидерску улогу”, подсећајући да „свој економски опоравак, чије благодати и данас осећа, Немачка дугује мудрости држава поверилаца које су Лондонским споразумом 1953. отписале скоро половину њених дугова”. Отпис дугова Грчкој, међутим, Берлин одбацује, а Меркелова је о судбини Грчке организовала и кризни састанак са немачким парламентарним странкама. Опозиционе партије Зелени и Левица траже да се Грцима помогне, при чему Левица истиче да је судбина Европе у рукама Меркелове и позивају је да се „даље не крије иза министра финансија Волфганга Шојблеа”. Меркелова је јуче на обележавању годишњице ЦДУ захвалила Шојблеу, најстаријем члану владе, на свему што је радио за решење грчке кризе, истичући да је добро што је он министар финансија. Њих двоје, тврде упућени, не деле у потпуности мишљење о грчкој кризи. Меркелова жели да задржи Грчку у еврозони, не нужно по сваку цену, али је спремна да плати велику цену за то. Шојбле пак сматра да би грчко повлачење из еврозоне било у интересу Европе јер сматра да Грчка мора да прихвати „правила”. Суштински, Меркелова је сагласна с тим, али се ипак брине да ли се тиме заправо више стара о немачким националним интересима него о темељним принципима ЕУ. Међутим, Меркелова се не усуђује да се отвореније успротиви Шојблеовој финансијској политици, будући да он ужива огромну подршку унутар ЦДУ и да би лако могао да измакне канцеларску столицу Меркеловој. Неки су мишљења да њих двоје само играју игру доброг и лошег полицајца, али то не значи да се управо она неће наћи на удару критика историје у случају изласка Грчке из еврозоне и евентуалног распада ЕУ. Повлачење ороза „сарајевског пиштоља” биће тада приписано Меркеловој, а не Шојблеу.

Прочитајте још:Грцима ће да сване ако држава банкротираКОЛАПС: Грчка пред највећим банкротом у историји света

Извор: Политика