Проусташки активисти на челу са Драженом Келеминцем покушали су да спрече промоцију књиге "Организирана присилна исељавања Срба из НДХ" аутора Филипа Шкиљана. Промоцију је на Филозофском факултету у Загребу организовало Српско народно веће.
Келеминац је, пре него што је њега и друштво одвела полиција, тражио од учесника да се извину "због вређања Домовинског рата", видећи везу у присилном исељавању Срба у НДХ-а и последњем рату у Хрватској. Аутор књиге Филип Шкиљан рекао је да је књига настајала дуго, а све је почело пре осам година када је у архиву видео 150 кутија које су се односиле на српску трагедију у НДХ-а. Била је то грађа која је говорила о одузимању српске имовине, о депортацијама и логорима. - Да се сав труд исплатио схватио сам оног тренутка када сам добио комплименте од свог деде и преживелих исељених Срба - рекао је Шкиљан. За Драгана Марковину, водитеља Архива Срба у Хрватској, важност појављивања овакве књиге је у чињеници да се управо у овом времену у Хрватској "све чешће сусрећемо с отвореним негирањем оног што се догађало у НДХ", а ова књига на документован начин говори о прогонима, прекрштавању, планском исељавању и отимању имовине у власништву Срба, односно српских институција. - Књига говори о државном терору, ширењу страха, производњи непријатеља од дојучерашњих комшија, затварању у логоре и масовном убијању - рекла је професорка Динка Чорокало Бирушки, додајући да је протеривање имало за циљ "да се ономе ко се протерује избрише траг на неком простору и оно је израз неисказиве мржње". - То искуство је, ако не трајно онда сигурно дугорочно, обележило односе Хрвата и Срба. Зато је ова књига потребна као колекктивно сећање и као колективно отрежњење - истакла је она. - То искуство је, ако не трајно онда сигурно дугорочно, обележило односе Хрвата и Срба. Зато је ова књига потребна као колекктивно сећање и као колективно отрежњење - истакла је она.
Жртве још нису пописане
Историчар Драго Роксандић подсетио је како на овдашњим просторима готово не постоји генерација која није сведочила рату, а до данас немамо пописане све људске губитке из Првог и Другог светског рата, али ни податак колико је држављана Хрватске страдало у последњем рату. - Због тога још увек нисмо у ситуацији да се носимо с оним што нам сугерише ова књига, индивидуализацијом трагедије и хуманизацијом трауме- рекао је Роксандић.
Прочитајте још:Од црвеног до црног Сплита: Како је овај град постао појам за неофашизамНастављен прогон ћирилице из ЗагребаКако је БиХ постала колевка модерног џихада?
Извор: Vesti-online.com
