Правда

Тужилаштво је напустило случај, како би избегло непријатности са обавештајним службама. Одбрана је тврдила да ће наставити јер је ово била “увреда правде”, и пуно доказа да британска држава пружа велику подршку оружаној сиријској опозицији. Ово није само обухватало “помоћ која није смртоносна”, хвалила се влада, него и тернинг и логистичку подршку и тајно снабдевање оружјем за масовну употребу. Извештаји наводе да је МИ6 сарађивао са ЦИА на “пацовском каналу” пребацивања оружја са либијских складишта сиријским побуњеницима 2012. године, након пада режима Мумаера Гадафија. Јасно, апсурдно је слати некога у затвор ради онога што њихове владе, министри и безбедносни службеници у много већој мери раде. Али ово је само најновији од низа оваквих случајева. Мање среће је имао лондонски таксиста Анис Сардар, који је добио доживотну робију две недеље раније због учествовања у отпору окупацији Ирака 2007. године од стране америчких и британских снага. Оружано противљење илегалној инвазији и окупацији очито не представља тероризам или убиство, по Женевској конвенцији. Но, тероризам је данас оно како га види посматрач. И нигде га нема више него на Блиском истоку, где су данашњи терористи сутра борци против тираније, а савезници су непријатељи - често нас збуњује ћуд западних ствараоца политике. За протеклих годину дана америчке, британске и друге западне силе су вратиле своје снаге у Ирак, наводно због уништавања терористичке организације Исламска држава (познатије као Ал Каида у Ираку). То је било након што је ИСИЛ заузео огроман део ирачке и сиријске територије и прогласио самостални исламски калифат. Кампања не иде добро. ИСИЛ је заузео ирачки град Рамади док су са друге стране сада већ непостојеће границе, њихове снаге заузеле сиријски град Палмира. Ал Каида огранак Ал Нусре, такође постиже успехе у Сирији. Неки Ирачани се жале да САД седе скрштених руку док се све то догађа. Американци наводе да они желе избећи цивилне жртве и наводе да бележе значајне успехе. Приватно, функционери наводе да они не желе уништити сунитска терористичка упоришта у овом секташком рату, да не би ризиковали савезништво са својим сунитским пријатељима у Голфском заливу. Ове догађаје додатно је осветлила недавно објављена преписка тајне америчке обавештајне агенције, писана у августу 2012. године, која невероватно предвиђа и поздравља перспективу “салафистичке краљевине” у источној Сирији и Ал Каидину исламску државу у Сирији и Ираку. У оштрој супротности са западно прокламованим циљевима, документ војне обавештајне агенције идентификује Ал Каиду у Ираку (који је постао ИСИЛ), као и колеге салафисте, као јаке снаге за вођење побуне у Сирији, и наводи се да су западне земље, земље Залива и Турска, подршка опозиционом настојању да преузму контролу у Источој Сирији. Са могућности успостављања “црне салафистичке краљевине”, извештај Пентагона даље наводи, то је управо оно што опзиционе снаге у Сирији желе, како би изоловале сиријски режим и што се сматра стратешким за спречавање шиитске екпсанзије у Сирији и Ираку. Ово је управо оно што се догодило две године касније. Извештај није политички документ. Он је јако редукован и често неразумљиво писан. Но последице су довољно јасне. Годину након побуне у Сирији, САД и његови савезници нису само подржавали и наоружавали опозицију, иако су знали да међу њима доминирају екстремне тероритичке групе, они су били спремни на стварање неке врсте “исламске државе” упркос “великој опасности” за целовитост и једниство Ирака као и Сирије. Ово не значи да су САД створиле ИСИЛ, наравно, иако су неки од њихових заливских савезника сигурно играли улогу у томе – што је Џо Бајден и признао у изјави прошле године. Али није било Ал Каиде у Ираку док га САД и Британија нису напали. И САД је сигурно искористио постојање ИСИЛ-а против других у регији као средтво учвршћивања западне контроле у региону. Рачун се променио када је ИСИЛ почео да одрубљује главе западњацима и почео да то поставља по интернету, а заливске земље су сада суочене са борбом против АЛ Нусре. Али ова САД-ова и западна навика да се играју са џихадистичким организацијама, које се потом окрећу да их угризу, досеже најмање у 1980. годину, из рата против Совјетског Савеза у Авганистану лоји је изродио изворну Ал Каиду под туторством ЦИА. Ово је урађено током окупације Ирака, када су америчке снаге предвођене генералом Петреусом, спонзорисале у Ел Салвадор стилу прљави рат секташких одреда смрти, да би ослабиле ирачки отпор. И ово је репризирано у 2011. години, оркестрираним ратом у Либији, где је ИСИЛ преузела контролу над Гадафијевим родним градом Сиртом. Заправо, САД и западна политика у пожару који је захватио Блиски исток су се користиле класичном имепријалистичком максимом завади па владај. Америчке снаге бомбардују једну групу терориста, док друге подржавају у Сирији и намештају и мере шта је боље за њих - да се придруже војним операцијама Ирана против ИСИЛ-а у Ираку, а онда подржавају саудијску војну кампању против про-иранаских Хута у Јемену. Међутим збуњена америчка политика често може бити слаба, и такав приступ поделити Ирак и Сирију. Оно што је јасно је да ИСИЛ и њене грозоте неће бити поражене од истих сила које су их довеле у Ирак и Сирију, и чија је отворена и прикривена подршка помогла њихово стварање годинама уназад. Бесконачне западне војне интервенције на Блиском истоку донеле су само разарање и поделу. Само људи у региону су они који могу да излече ову болест, а не они који су инкубирали вирус.

Прочитајте још:ШТА ЈЕ РУС НАПИСАО У ЧЕСТИТКИ: Путин честитао Обами Дан независности„Тунис је последњи зид између џихадиста и Европе“

Извор: balkanbreakingnews.com/Гардијан