СТРАЗБУР – У Србији постоји низ озбиљних проблема у вези са људским правима, нарочито кад је реч о питањима из домена транзиционе правде, сузбијања дискриминације и слободе медија, каже се у данас објављеном извештају Комесара Савета Европе Нилса Муижниакса.
Извештај је настао након што је делегација СЕ на челу са Муижниаксом у марту ове године посетила Србију и разговарала са низом државних и правосудних функционера, као и са представницима невладиних организација и водећих медија. Када је реч о транзиционој правди, каже се да Србија наставља да игра позитивну улогу у развоју регионалне сарадње у процесуирању ратних злочина из деведесетих година. „Међутим, брине ме упорна некажњивост неких озбиљних кршења међународног хуманитарног права, што негативно утиче на текуће напоре да се дође до правде и трајног мира у региону', написао је Муижниакс. У извештају се констатује да је домаћи Суд за ратне злочине досад окончао релативно мали број случајева у односу на сразмере злочина из деведесетих и да је од 149 досад оптужених само шест лица имало током рата високе позиције у војсци. Сем тога, у извештају се изражава забринутост због учесталих вербалних напада и претњи које добија специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, нарочито у вези са истрагом против начелника Генералштаба Љубише Диковића због злочина на Косову, а каже се и да су сведоци у процесима за ратне злочине често изложени нападима и претњама. Муижниакс је уочио и низ проблема у вези са расељеним лицима из времена рата, којих у Србији има око 80.000, од којих је више од четвртине косовских Рома који живе у тешким условима и често немају никаква документа, па не могу да остваре основна права. Када је реч о дискриминацији, истиче се тежак положај особа са посебним потребама, које упркос владиним напорима веома тешко долазе до посла, а многе су су без потребе институционализоване. Са забринутошћу се гледа и на положај жена, које теже од мушкараца долазе до посла, а власти се позивају да учине све да санкционишу учестале случајеве породичног насиља и да пооштре мере да се то сузбије. Мада је у вези са правима ЛГБТ особа уочен напредак, извештај наводи да су хомофобија и дискриминација и даље учестале појаве, поготово на радном месту, а има и случајева физичког насиља. У вези са слободом медија, Муижниакс је уочио да проблем нетранспарентног власништва и нејасних извора финансирања још није отклоњен, а брину га и превише блиске везе многих медија са политичким елитама и власницима крупног капитала. Комесар за људска права СЕ осврнуо се и на низ нерешених случајева напада на новинаре и у том контексту посебно поменуо пребијање уредника агенције ФоНет Давора Пашалића у јуну прошле године.
Прочитајте још:Савет Федерације: Сороше, марш напоље из Русије!Балкан је већ америчко-немачка колонија, Меркелова долази да доврши отимање КиМ
Муижниакс наводи да водећи политичари и јавни службеници имају обичај да вербално нападају новинаре и прозивају их као „издајнике” и „стране плаћенике”. На крају извештаја се наводи да и новинари морају да покажу висок степен поштовања за људска права и етичке стандарде новинарства, а медији се позивају да организују курсеве и тренинге за запослене, у чему могу да рачунају на помоћ Савета Европе. Извор: Танјуг