Правда

Тужилаштво је затражило да одлука жалбеног већа о укидању привременог пуштања на слободу Шешеља не буде поверљива него јавна. – Тужилаштво има право да прими Шешељеве поднеске и да се изјасни о њима. Влада Србије нема „однос са жалбеним већем” који би оправдао кршење права тужилаштва да се изјасни о питањима у вези са његовим захтевом. Влада не наводи ниједан уверљив разлог због којег би жалбено веће требало да измени свој налог да стране у поступку могу одговорити на њене поднеске – пише у поднеску тужилаштва. Поред овога, представници Хашког тужилаштва наводе и да Влада Србије не образлаже како би било какви безбедносни разлози оправдали да њен поднесак остане „еx parte” (искључен из комуникације) у односу на тужилаштво. – Давање јавног статуса одлуци не покреће безбедносна питања. Оптужени је примио одлуку и он је, као и високи званичници, укључујући и чланове Владе Србије, јавно потврдио постојање одлуке и обелоданио делове његовог садржаја. Влада, такође, није изнела ваљане разлоге за продужење рока за подношење поднеска одређеног за 22. јун 2015. године, већ је 8. јуна, дан пре доношења одлуке, упутила допис секретаријату којим делимично износи свој став о питању поверљивости. У захтеву није наведено зашто Србија није обавила консултације на време, нити је тражила додатно време – наводи се у допису тужилаштва. Лидер радикала Војислав Шешељ упутио је поднесак Хашком трибуналу у којем је протестовао због захтева наше владе да свака њена будућа комуникација са овим судом буде поверљива, то јест да он не буде упознат са њом.

Прочитајте још:Генерал Ратко Младић у Сребреници: Је#о те Бог смотана! (ВИДЕО)Извињења СребренициДр Шешељ: Спречили смо скрнављење свете српске престонице (ВИДЕО)

Обрадовић без коментара Саша Обрадовић, правни заступник Владе Србије у случају „Шешељ”, није желео да коментарише сазнања „Политике”. – Не могу да коментаришем поверљиве поднеске и одлуке трибунала – рекао је Обрадовић. „Еx parte” није неуобичајен Адвокат Новак Лукић, бранилац Веселина Шљиванчанина пред Хашким трибуналом и члан српског правног тима у спору са Хрватском пред међународним судом правде, каже да „ex parte” начин комуникације није чест, али ни неуобичајен. – Ако желим да комуницирам са судом, а да друга страна не буде упозната са тим, а да на тај начин не буду угрожена њена права, то могу и да урадим. Ни сам не знам колико је пута овакав начин комуникације употребљиван пред Хашким трибуналом. Друга је ствар ако тужилаштво захтева да буде упознато са комуникацијом. У таквим случајевима, суд је тај који мора да „пресече”, да каже да не дозвољава да се комуникација обавља „ex parte” – објашњава адвокат Лукић.