Правда

Све указује да је напад у Поточарима плански реализован, тако што су власти БиХ направиле намерне пропусте у обезбеђивању премијера Србије, а простом анализом политичких односа у БиХ и геополитичке димензије потенцијалног сукоба у БиХ, откривају се и мотиви због којих би власти у БиХ заједно у сарадњи са Америком могле тежити истом. О намерним пропустима на пољу сигурности у Поточарима су говорили многи аналитичари, а све је потврдио и Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, који је директно био укључен у послове обезбеђивања и организације посете српског премијера Поточарима. Министар Стефановић је истакао да постоје многи фактори који показују да су пропусти у обезбеђењу премијера Вучића намерни, те је навео неколицину, али је посебно истакао једну конкретну ствар. Стефановић је рекао да поред низа елемената који показују да је реч о намерним пропустима, једна ствар је посебно попримила нови облик после напада на премијера Вучића, а то је одбијање босанских власти да у организацију Вучићевог доласка у Поточаре буду укључене и службе Републике Српске. Он је открио за јавност да су службе Републике Србије затражиле од власти у БиХ да целу ствар обезбеђују специјалне службе Републике Српске, истичући да се људи из служби Србије и Српске добро познају и имају искуство у заједничком деловању, те да Србија има и посебно поверење у службе Републике Српске. Међутим, власти у БиХ су то одбиле под изговором да у том случају не могу гарантовати апсолутну безбедност премијеру Вучићу и инсистирали су да обезбеђење српског премијера буде у потпуности у њиховој надлежности, објашњава министар Стефановић. Министар је изразио уверење да је напад припремљен, а пропусте које је начинила власт БиХ оценио је невероватним и намерним. Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања у Влади Србије, Александар Вулин, такође је истакао да је реч о намерном покушају убиства премијера Србије, те позвао власти у БиХ да покрену међународну истрагу о "инциденту у Поточарима". "Да ли власти у БиХ имају храбрости да покрену иницијативу о таквој истрази!?" - упитао је Вулин, отворено изражавајући уверење да су власти БиХ припремиле атентат на премијера Србије. И сам премијер Србије, Александар Вучић, на конференцији за штампу после напада у Поточарима, јасно је рекао да је реч о "намерном и планираном нападу, а не инциденту". Он је јавно изразио велико негодовање према Бакиру Изетбеговићу том приликом. Клинтон и Олбрајтова поново јашу Присуство Била Клинтона, бившег америчког председника који је имао кључну улогу у дешавањима у БиХ током прошлог рата, у Поточарима, нимало не треба посматрати протоколарним и случајним. Поред оправдавања америчке политике из деведесетих, снажно ангажовање Беле куће по питању Сребренице, кроз присуство на догађају у Поточарима два висока званичника САД-а, Клинтона и Олбрајтове, могло би значити да ће САД радикализовати своје политичко деловање у БиХ. Интереси америчке администрације у овом случају су вишеструки. Клинтон на првом месту доласком у Сребреницу жели да настави са пропагандом деведесетих у којој је српска страна агресор у БиХ и главни кривац за ратове у Југославији. То је велики спољнополитички интерес САД-а, јер је потребно водити рачуна да процес заташкавања геноцида Америке и НАТО над српским народом иде својим током. Међутим, то није једини потенцијални разлог и једина фреквенција целе проблематике. Клинтон је посебно желео да истакне значај америчке подршке БиХ на нивоу актуелне политичке ситуације у региону и практично најавио да БиХ може очекивати видљивију улогу Вашингтона на босанско-херцеговачкој политичкој сцени. Он је то урадио јуче тако што је приликом говора у Поточарима себе назвао "пријатељем БиХ" на посебно видан начин, урадивши то у тренутку обраћања премијеру Вучићу. Захвалио се Вучићу на доласку, како је рекао, као "пријатељ Босне и Херцеговине". "Као пријатељ БиХ сам захвалан српском премијеру Вучићу на његовом данашњем доласку у Поточаре." - био је прецизан Клинтон. Разлог снажне ревитализација америчке реторике наспрам Срба и мотив поновног агресивног означавања Србије као "кривца и починиоца геноцида над муслиманима", што је виђено кроз покушај британске резолуције, а сада и веома активним политичким присуством Беле куће у Поточарима, те укупном појачаном пропагандом у вези Сребренице, могуће је да је садржан у припремању темеља за нову ратну агресију на српски народ и Србију. Политички удар и притисак на Србију је итекако видан, али да ли ће он прерасти у директну војну агресију, показаће се веома брзо. То ће се видети у наредним потезима Бакира Изетбеговића и Беле куће. Клинтон напада Москву кроз удар на Бањалуку!? Један од директних интереса америчких власти на простору БиХ јесте отварање новог жаришта упереног против Русије, односно, извођење Русије на нови терен и отварање новог фронта који би представљао полигон за уништавање Русије. А интерес власти у БиХ јесте одупирање идеји независности Републике Српске. Паралелно, независна Српска би значила даље јачање "српског елемента" на Балкану, па самим тим, јачање и утицаја Русије. Немогућношћу политичког дијалога на релацији Бањалука-Сарајево, независност Републике Српске се сама по себи намеће као једино реално решење,  а тога је Вашингтон свестан. Америка у погледу Србије и Републике Српске, Русију види као политичког покровитеља, али и војног заштитника, без обзира на непостојање формалних оквира неког војног савезништва. Британска резолуција је најновија јасна слика овог покровитељства и заштите Москве, мада је она видна на свим пољима и природна због тога што су Србија, Република Српска и Русија у глобалној перцепцији, а посебно у перцепцији Вашингтона, део једне политичке платформе и готово исти политички ентитет. Било каквим политичким утицајем, немогуће је окренути Србију против Русије, чак ни на нивоу декларативног иступа Београда против Руске Федерације, а то је постало јасно целокупној западној политици, и Бриселу и Вашингтону. Највећи "иступ против Русије" који је учинио Београд јесте декларативна подршка "целовитости Украјине", односно, непостојање формалног признања Крима као дела Руске Федерације. Међутим, то питање нема никакав реалан значај. Наравно, Србија само поштује међународне принципе, али је одбила било какву осуду руске политике на било ком нивоу и јасно је да је Русија највећи и веома присан савезник Србије, те да је у суштински битни политичким питањима јединство Русије и Србије неупитно. Најистакнутији руски аналитичари, а међу њима и један од челника Руске думе, Сергеј Наришкин, у више наврата су истицали да ће Америка покушати да примени стратегију отварања више сукоба нижег интензитета уместо директног сукоба НАТО-а са Русијом, а у циљу ослабљавања Русије и изазивања унутарњих турбуленција са циљем свргавања Владимира Путина са власти. Република Српска је у том смислу идеалан фронт, јер је неупитно да ће Русија стати у заштиту српских интереса. После неуспеха са Украјином, Вашингтон схвата да на Балтику нема политичких инструмената, али и да ЕУ губи стрпљење са Кијевом и све чешће Брисел долази у неслагање са Вашинтоном. Република Српска представља идеалну карту за Белу кућу да ЕУ зацементира у евроатлантском лудилу напада на Русију и у америчкој тежњи ка рушењу евроазијског процеса и ширења на Исток. На Балтику је могућ само војни сукоб са Русијом, али на Балкану је концепт сукоба нижег интензитета између Русије и Запада итекако изводљив. За простор бивше Југославије и цео Балкан, овакав потез Америке ће значити крвави рат који ће укључивати постепено и простор Јужне Србије преко Македоније и Космета.

Прочитајте још:Изетбеговић: Безбедносне службе БиХ су добро одрадиле посаоИзвињења СребренициОПЕТ ТИ БРИТАНЦИ: Сарајевски експерт тврди да велике силе стоје иза напада на Вучића

Добри џихадисти Стратегија којом може кренути Вашингтон јесте активирање исламско-фундаменталистичких струја у БиХ, али управо по принципу и слици која је виђена у Поточарима. Маестралном пропагандом поновиће се прича о Србима као негативном агресорском фактору у Српској, што је већ урађено, а затим акције исламских џихадиста у БиХ прогласити оправданим отпором агресији Срба наспрам "јадних муслимана". Потребно је само усијати дијалог у БиХ, интернационализовати и истурити причу о независности Српске због које ће Бањалука бити означена као узурпирајући елемент на Балкану, а затим извршити један терористички трик и цела БиХ ће горети у року од месец дана. Снажно означавање Срба као геноцидног народа резолуцијама и мега представама Сребренице у светским медијима као "највећег злочина после Холокауста" је на делу, а несметан извоз џихадиста из БиХ у арапске земље цвета и тај извоз никако не иде мимо структура америчких обавештајних служби и Беле куће, а тек не мимо структура које су под влашћу Бакира Изетбеговића. Подсећамо, америчка администрација је и током деведесетих злоупотребљавала системе УН-а и омогућавала достављање оружја и транспорт муџахединских јединица из арапских земаља у БиХ. Све је то радио управо Бил Клинтон. Клинтон је велики Алијин пријатељ и Бакир то свим својим срцем зна Бакир Изетбеговић је веома подложан америчком утицају, а посебно утицају Била Клинтона који је био у веома блиским односима са његовим оцем, Алијом Изетбеговићем, са којим је практично управљао целим ратом у БиХ. Бакиром Изетбеговићем је лако манипулисати, како на политичком, тако и на личном и емоционалном нивоу, што га чини фигуром која би могла бити брутално инструментализована у циљу интереса америчке доминације, баш као што је то урађено и са његовим оцем. Клинтон и његова администрација су у потпуности дириговали целим ратом у БиХ, а утицајем на Алију Изетбеговића су и отпочели рат. То је постало очигледно одбијањем тзв. "Кутиљеровог плана" на који је Изетбеговић првобитно пристао, а затим после састанка са америчким амбасадором одустао, иако је он подразумевао сигурност мира у БиХ. Тај план је претходно начелно прихваћен од лидера све три зараћене стране у БиХ на првој пленарној седници Конференције о БиХ, одржане  у Лисабону 21. и 22. фебруара 1992. године. Босна и Херцеговина би, према Кутиљеровом плану, остала у постојећим границама као јединствена и независна држава, али подељена на три конститутивна дела, сходно етничком саставу, док би Сарајево имало екстериторијални карактер. О манипулацији Изетбеговићем од стране Клинтонове администрације говори и познати чланак ''Њујорк Тајмса'', од 23. августа 1992. године, у коме се јасно наводи да се тадашњи амбасадор САД у Београду, Ворен Цимерман, састао у Сарајеву са Алијом Изетбеговићем, одмах после његовог начелног прихватања Кутиљеровог плана. Алија Изетбеговић му је том приликом рекао да је план прихавтио под притиском ЕЗ, Срба и Хрвата. ''Рекао ми је, каже Цимерман (наводи лист), да му се такво решење не допада''. Одговорио сам му: ''Ако Вам се не допада, зашто га прихватате''. Одбијањем Кутиљеровог плана, он се определио за грађански рат који се постајао све интензивнији, са трагичним последицама за сва три народа у БиХ.Остаје да се види који је следећи корак Бил Клинтона и Бакира Изетбеговића, а тај следећи корак за власти у Србији и Републици Српској може бити аларм да је дошло време војне одбране српског народа од истих оних који су починили стравичан геноцид над Србима, а данас желе да прогласе Србе геноцидним, као што су нас проглашавали агресором током деведесетих. Извор: Правда (В.Ц.)