Правда

У последњих 25 година, полуострво је доживело лавину промена,пресељавања, исељавања, бежања становништва од рата. Бежали су Срби из Хрватске, са Косова, из муслиманског дела Босне и Херцеговине, Хрвати из Србије и Босне и Херцеговине, Јевреји из Хрватске из Босне. Прошле године су се неочекивано покренули са својих места косовски Албанци; говорило се чак о 100 хиљада оних који су прешли границу са Србијом и похрлили преко Мађарске у Европу. То померање је било толико неочекивано и толиких размера да Београд дуго није могао да установи његове узроке. Косовске власти су тврдиле да су се Албанци активирали због гласина да се у Немачкој отворио велики број радних места. Српске власти и Европа су биле склоне да као главни разлог великог пресељавања Албанаца виде нерешене социјалне проблеме на Косову. А нама се чини да је неочекивани талас Албанаца који је запљуснуо Европу - притисак на Европу, жеља да се убрза признавање Косова од стране европских и светских институција. Албанци су се активирали и у Македонији, Црној Гори, Грчкој. Чак су и изјаве Тиране постале радикалније. Међутим, све су то били процеси унутар постјугословенског простора, такорећи, унутрашња миграција. Већ неко време приметна је једна потпуно другачија појава: на Балкан су похрлиле избеглице са Блиског истока, пре свега из Сирије, Ирака, Авганистана. Према званичним подацима Високог комесаријата за избеглице УН, први пут су се такве избеглице појавиле на Балкану 2008. године, када је азил у Србији затражило 77 људи. У 2013. години их је већ било 5.000. А следеће, 2014. године, та цифра се више него утростручила - попела се на 16.490. Та појава је 2015. године попримила грандиозне размере: само у првих пет месеци границу Србије прешло је 22.182 људи. То су званични подаци, према којима „избеглице преко Македоније долазе у Србију са ратом захваћених територија Блиског истока и Авганистана“. Од тога 95 одсто из Сирије и Авганистана. Међутим, званични подаци су очигледно умањени, они не дају потпуну слику. Маршрута огромне већине избеглица пролази кроз Турску, одатле морем долазе у Грчку, затим прелазе границу Македоније, а даље се возе или ходају ка српској граници, прелазе је и упућују се у мали погранични град Прешево, у којем 90 одсто становништва чине Албанци. У Прешеву је уз помоћ Црвеног крста градских власти формиран штаб за ванредне ситуације, организован је пријем избеглица и њихов смештај. Тамо су биле делегације Високог комесаријата за избеглице и организације „Лекари без граница“, постављени су шатори, организовано је пружање прве помоћи. Таласа су практично два: један легални, други нелегални, где избеглицама за новац помажу да пређу границу „козјим стазама“. Превозе их у теретним камионима, помажу им да пређу границу заобилазећи граничне прелазе. У Прешеву свакодневно затражи азил 300-500 људи. Значи, само у јуну је у Србију пристигло 15.000 имиграната. А проблем није настао у јуну...

Колико је укупно муслимана с Блиског истока тражило азил у Србији?

Према неким подацима, у прва четири месеца ове године у Србију је стигло 10 хиљада људи из Сирије, Авганистана, Ирака и других земаља, а до краја године стићи ће 30 хиљада. Министар унутрашњих послова Србије Н. Стефановић говори о 30 хиљада оних који се већ налазе на територији Србије, плус још милион и по (!) оних који чекају на граници Сирије и Турске. Према нашем прорачуну, у првих шест месеци 2015. године границу Србије је већ прешло најмање 60 хиљада људи. Како наводи Високи комесаријат за избеглице, у целом свету људи који су били приморани да напусте своје домове има најмање 60 милиона. Тренутно највише избеглица даје Сирија (3,9 милиона), Авганистан (2,6 милиона) и Сомалија (1,1 милион). „Управо избеглице из тих земаља најчешће срећемо на улицама, аутобуским станицама и у парковима у Србији“ - истиче високо комесар за избеглице Ханс Фридрих Шодер. Треба рећи да Високи комесаријат за избеглице реагује на прилив избеглица у Србију на прилично занимљив начин. Раније избеглице које су долазиле у Србију нису примећивали. А сада Шодер назива Србију „демократском земљом у срцу Европе и хвали српску владу због тога што не затвара границе. Шодер још обећава српским властима помоћ у „функционалној изградњи система“ за пријем избеглица. То јест УН се залажу за потпуно отварање граница за избеглице из Сирије и Ирака, а њих је 15 милиона. Још једна занимљива чињеница: талас избеглица који се креће ка Србији, стихијски или не, бира правац кроз Мађарску, игноришући делове српске границе уз Румунију и Хрватску. Ове године, по речима мађарског премијера Виктора Орбана, азил у Машарској затражило је 40.500 људи, од тога је 23.800 са Косова, остали су из земаља Блиског истока. Лавина избеглица није изазвала ентузијазам у Будимпешти. Не осврћући се на мишљење Европске комисије, Мађарска је донела одлуку да затвори границу и на њој изгради високи зид. Отприлике о истом том је почела да говори и Хрватска. Европска комисија је критиковала „мађарски“ пројекат, али проблем није решила. А то повећава број муслимана који остају у Србији и Македонији. У тешким преговорима са ЕУ Београд жели да демонстрира своју отвореност и изјављује да ће гостопримљиво примати све избеглице са Истока. Још једном истичемо да један део избеглица остаје у Македонији, а други део остаје на југу Србије у деловима са већинским муслиманским становништвом. А неко се упућује у градове и села у унутрашњости Србије. Још један важан детаљ: избеглице немају документа, потврде и документа „на реч“ они добијају само у Србији. Према међународним прописима и српском закону о избеглицама, када људи беже из крајева захваћених ратом, прелазак границе не сматра се илегалним. Зато се према њима у Србији односе са пажњом. У Бањи Ковиљачи отворен је центар за избеглице, отворена ус четири центра за привремени смештај - у Боговађи (70 километара од Београда), Крњачи (село на висоравни недалеко српско-црногорске границе), Сјеници (на југу Србије) и Тутину (Рашки округ, на граници с Косовом). Сви су они у надлежности републичког Комесаријата за избеглице и миграције. Европа на све то реагује веома млако. Текст споразума о распоређивању избеглица по земљама ЕУ још увек није готов. Како се очекује, у наредне две године европске земље ће добровољно сместити око 60 хиљада источноевропских избеглица које се тренутно налазе у Италији и Грчкој. На обавезне квоте не пристаје нико. Зато ће балканске земље православне културе, које су се суочиле са поплавом емиграната са Блиског истока, морати саме да решавају проблеме свог преживљавања. За Србију, која никако да превазиђе последице ратова и економске кризе, која већ 20 година не може до краја да реши проблем српски избеглица из Хрватске, са Косова, из БиХ, то је најтежи ударац за економију. Али, не само за њу. Постоји још један, за око невидљив проблем… Када сам била у Београду у јуну, приметила сам да се у граду редовно могу срести млади људи који не говоре српски и који не личе на избеглице. Они обично иду по тројица, труде се да се не издвајају, иако упада у очи њихова спортска конституција. Те сложне тројке „придошлица“ примећене су и у другим српским градовима. Информације о њима у медијима су непотпуне. Већина „избеглица“ које су се појавиле у Србији су мушкарци који нису старији од 27 година, 94 одсто исповеда ислам, 56 одсто немају породице. Они не воле да се сликају, оскудевају у новчаним средствима... Како истиче криминолог Златко Николић, међу стотинама избеглица лако може да се крије један терориста-спавач. Њихов задатак је да се сакрију у гомили и чекају команду. Њихов рад координирају локални Албанци-вехабије из Призрена, Бујановца и Грачанице, они и врбују нове присталице. Николић претпоставља да се по Србији тренутно слободно креће неколико десетина хиљада муслимана из иностранства, а број вехабија достиже неколико стотина. Огласила се и „Исламска држава“. Један од њених представника је у видео поруци својој браћи у БиХ позвао на борбу за победу ислама у Босни и Србији. „Постављајте им бомбе испод аута, испред кућа, узмите неки отров и ставите им у пиће, у јело, нека цркну од отрова, убијајте их на сваком месту где год стигнете - у Босни, у Србији, по Санџаку. Ви то можете, Алах ће вам помоћи“. То је говорио Албанац са Косова Ридван Хаћифи, који се прославио својом бруталношћу у Сирији. У штампи су се појавиле вести да су се терористички напади у Србији спремали за Видовдан (28. јун). Генерал Момир Стојановић, некадашњи високорангирани припадник службе безбедности, тврдио је да су косовски терористи планирали три терористичка напада у периоду између 25. и 28. јуна у централним и јужним областима Србије. Дана 28. јуна одржан је колегијум МУП Србије о стању унутрашње безбедности у земљи. Разматран је управо проблем таласа избеглица. У Македонији су, очигледно, репознали опасност, и крајем јуна парламент је усвојио закон према којем избеглице могу да се налазе у тој земљи највише 72 сата. У БиХ је у Служби за рад са странцима почео рад на добијању биометријских података свих странаца на територији БиХ. Новац за то у износу од 800 хиљада долара издвојила је Влада САД (?). У Сарајеву је 2015. године почелу суђење Хуесину Боснићу, који је пропагирао исламски екстремизам у БиХ, позивао на приступање терористичким организацијама. О опасности исламског екстремизма отворено је говорио председник Републике Српске М. Додик. Постоје подаци, рекао је он, да се у Сарајеву и на Илиџи тренутно граде 34 хиљаде станова за Арапе, а 380 држављана БиХ ратује на страни „Исламске државе“. Према подацима којима располажу власти Републике Српске, казао је Додик, на територији БиХ налази се 3.400 потенцијално опасних субјеката способних да изврше терористичке нападе (међу њима нема ниједног Србина). Треба имати у виду да на територији муслиманско-хрватске федерације ради пет фабрика за производњу оружја. Македонски портал „Нетпрес“ пише да опозиционар Зоран Заев припрема „црн и крвав сценарио“ у Македонији уз учешће радикалних исламских елемената. Италијанска полиција је саопштила да у Албанији постоји камп за обуку терориста. У Италији и Албанији извршена су хапшења људи који су регрутовали борце за „Исламску државу“ на Балкану. Војислав Шешељ, лидер српских радикала, упозорио је јавност да Вашингтон спрема акцију „Орао“, која укључује извршење терористичких напада на територији Србије и активирање терористичких група које се већ налазе у Нишу, Чачку, Крагујевцу, Београду. Групе које броје 170 људи у Београду и по 20-30 људи у другим српским градовима, по речима В. Шешеља, само чекају сигнал да се прихвате оружја. Истовремени напади у великим градовима и насељеним местима одвући ће пажњу, а за то време главни догађаји ће се одвијати на југу Србије, где ће Албанци учинити још један корак ка уједињењу. За то време косовски Албанци ће кренути на север у Косовску Митровицу. Тирана, која се раније ограђивала од свих догађаја ван граница Албаније, сада говори да не може да контролише незадовољство Албанаца на Балкану, да би Албанци могли да устану у име свог сна да обједине све територије са већинским албанским становништвом. Последње догађаје у Србији, на Косову, у БиХ и Македонији треба посматрати повезано. С једне стране, у свим тим земљама постепено је имплементиран модел спољне управе који сузбија манифестације државног суверенитета, али Вашингтон ту није остварио потпуни успех. Свој положај јача Република Српска, независност и територијални интегритет земље покушава да сачува Македонија, Србија никако не признаје Косово, и све те земље настављају да се уздају у Русију, не прекидају везе са њом. А Американци морају да „реше проблем“ непокорних балканских Словена. С друге стране, приметан је пораст исламског екстремизма на Балкану. На југу Србије и у Црној Гори делују исламске организације „Вехабија“ и „Црвена ружа“, у Македонији - „Тарикат“, на Косову и Северу Албаније - ћелије „Ал Каиде“. У БиХ исламисти наступају као пропагатори унитарне муслиманске Босне и организатори и извршиоци терористичких напада. Њихов циљ је стварање „Зелене трансверзале“, то јест непрекидног појаса муслиманских држава која прелази преко меког трбуха Европе. И изгледа да се остваривање тог плана примакло завршној фази. Не може се не приметити да се прилив избеглица на Балкан повећао у 2014. години - када је на главну сцену међународне политике изашла нова терористичка групација „Исламска држава“. По свему судећи, „балкански“ сценарио је већ написан. Истовремено ће устати с оружјем у рукама Албанци у Македонији и на југу Србије - у Прешевској долини, Санџаку. Косовска полиција ће покушати да заузме делове са српским становништвом. У централној Србији и БиХ ће бити извршено неколико терористичких напада за одвлачење пажње. Полиција у Македонији и Србији ће почети операције против оружаних одреда терориста. Услед провокација, у сукобима ће погинути млади Албанци, и тада ће се сви исламисти у Србији, Македонији и БиХ, који чекају команду прихватити оружја и кренути у помоћ браћи-муслиманима који гину. Сукоби ће попримити велике размере. Војним дејствима различитог интензитета биће захваћене Србија, Македонија, Црна Гора и БиХ. Уз ослабљену („реформисану“ у америчкој терминологији) армију и полицију, балканским земљама подвргнутим исламској агресији биће веома тешко да се бране. Најтеже ће бити Републици Српској и БиХ. Да „решавају конфликт“ ће доћи или натовци, или нови одреди исламиста. Мислим да ће конфликт почети крајем августа - почетком септембра. Русија има веома мало времена.

Прочитајте још:ОВО МОРА ДА СЕ КАЖЕ: Да није било ових злочина над Србима данас не би било гробља у Поточарима!МА КАКВИ НАВИЈАЧИ: Вучића гађало и обезбеђење организатора, вређао га и водитељ програма у Поточарима (ВИДЕО)

Извор: fakti.org