Правда

Пише: Сека Алексић, фолк певачица Онда су и они који су до јуче имали исти став, исто размишљање наставили да се деле. Тако је настајало све више група и групица, са образложењем да "помажу народу", а док је њиховим челницима све боље – управо народ је тај који испашта. Сведоци смо политичких превирања, од једне политичке партије настану нове три, од те три још три, само додају нову реч у називу, још једно слово у скраћеници и по који епитет у слогану - и даље верују и у сити циљ, али не могу да се сложе око тога ко ће бити на врху. Но добро, политика је то, не разумем се у њу нити покушавам да је схватим. Оно што ме ипак боли је раскол и мржња међу онима који су исте религијске припадности, а који се деле, формирају нове, канонски непризнате цркве, а што испаштају они који теже уједињењу и слози. Док сам са својим пријатељима планирала пут у Солун, са жељом да обиђем православне светиње како у Грчкој тако и у Македонији на ФБ-у сам наишла на линк о владики Јовану Охридском. Овај човек посветио је свој живот цркви и православљу. Пошто је завршио два факултета замонашио се и исте године рукоположен је у јерођакона и јеромонаха, а касније и у епископа. Међутим, раскол је увелико трајао. Још 1967. године Македонска црква се одвојила од Српске правослацне цркве, постаје канонски непризната од стране како Српске правопславне цркве и остале поменске цркве, које су остале у јединству са Православном охридском епархијом. Охридска епархија остаје једина канонски призната црква на територији Републике Македоније. Јован Охридски, рођен као Зоран 1966. Године, свој живот је посветио великом циљу – борби за јединство цркве. За све оне који журе да стекну материјално, а запостављају и заборављају на духовно, понео је тежак Христов крст. Под бременом лажних оптужби за проневеру провео је пет тешких година у македонском затвору, у изузетно лошим условима. Ту му се нарушило здравље, није имао адекватну терапију, нити право на причест, посете... били су му ускраћени сви облици комуникације. 2015. године је пуштен на слободу. Говори како га затвор није променио, али му је здравље озбиљно нарушено. Током тешких затворски дана добио је шећер и повишен крвни притисак, али његов дух остао је јак. Како каже, уверен је да је на правом Христовом путу и одлучан да настави своју племениту мисију, што му даје смисао животу, а то је јединство цркве и вере. Његова слобода је условна. Услов је један – да не почини исту ствар због које је притворен. Питам се како човек може да уради поново оно што није урадио никад?! Блаженство је пронашао у Санкт Петербургу. Позвао га је руски патријарх Кирил и Новодевичји манастир је његова привремена адреса. Ту вида ожиљке од тамновања, које му је нарушило здравље и подвргнут је детаљним прегледима. Иако је болест захватила готово све делове тела овај велики човек се нада ће са његовим телесним здрављем бити све у реду, не би ли наставио своју духовну мисију. Коме смета његов часан пут? Коме смета његова доброта, искреност и истрајност. Онима због којих је на годину и по дана затвора осуђен 2004. због „подстрекивања на етничку и верску мржњу“. Образложење је било да је у црквеном календару оклеветао МПЦ. Робијао је 220 дана. На две године осуђен је 2006, под оптужбом за проневеру 57.000 евра. У затвору је био 256 дана. Сличан је био процес у Велесу, где је такође оптужен за проневеру. Коме је сметао човек који је могао бити веома успешан инжењер, који се определио за духовност? Желела сам да посетим македонске цркве, да присуствујем литургијама, по давно успостављеним правилима које сам упознала. Говорили су ми да не покушавам. Говорили су ми да је све другачије. Говорили су ми о расколу у цркви. „Раскол у цркви“ – реченица која ми је одзвањала у глави. Зар је дошло време да “они на врху“ креирају и цркву по својој мери, вери, религију, љубав... Да скрнаве оно најсветије, оно што се не сме дирати! Опет је политика умешала своје дугачке љигаве прсте, овог пута у човекову наду, у човеков спас. Изненађена, затечена, шта могу да кажем? Чувајте оно што сте наследили од својих предака. Које год вере да сте! Не скрнавите оно свето и недостижно. Молите се. Следимо пример мученика владике Јована Охридског коме су узели све, али душу нису могли! Чувајте своје душе! И верујте. Нећеш наћи дава иста каменчића на плажи, нећеш наћи два иста човека међу седам милијарди. Ма колико и наишли на сличне, појединца ће увек нешто чинити другачијим, посебним. А шта ако се појединац дохвати моћи, моћи онако како је види ван сваког система вредности, моћи коју чине само новац и материјална добра, какав ће то бити дан? Дан када појединац постаје сопстено удружење, странка, вера – асоцијално биће, робот без контроле? Не дозволите то себи. Верујте! Бог је Љубав!

Прочитајте још:

• НОВИ РАСКОЛИ У ПРАВОСЛАВЉУ: Прекид општења између антиохијске и јерусалимске патријаршије
• Рат за Исламску државу на Балкану почиње крајем августа
• СВЕ ЗА ЈЕДИНСТВО: Архиепископ Јован се залаже за дијалог СПЦ-а са македонском црквом

Извор: svetlanaaleksic.blogspot.com