Правда

Повељом Марије Терезије из 1751. одобрено је Србима у Трсту да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу. Крајем XVIII века те установе у Трсту постају један од културних центара у којима се окупљају истакнути ствараоци, међу којима и Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Петар II Петровић Његош, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Матија Бан, Јосиф Рајачић, Михаило Обреновић и многи други. Јово Куртовић, један од оснивача Српске заједнице гради своју палату 1788. године на тргу Понте Росо. Касније, током прве половине XIX века, Срби почињу да дижу палате у новоизграђеним градским четвртима, као што су Ђузепинска и Франческанска четврт. У тим деловима града се насељавају Александар Ковачевић 1821, Михајло Вучетић 1825, Ђорђе Ивановић 1825, Кристофор Поповић 1825, Кристофор Шкуљевић 1832, Александар Бајовић 1834. и многи други. Зграде чију су израду наручивали или куповали имућни Срби углавном су пројектовали најреномиранији архитекти ондашњег Трста. Најлепше палате, бродови и трговине у Трсту биле су некада српске. Куртовићи, Шкуљевићи, Гопчевићи, Ивановићи, који су половином XVIII века дошли у град, задужили су га велелепним грађевинама. Данас, старе породице су нестале, али су граду остале неке од најлепших палата. Једна од најмонументалнијих је православна цркца Св. Спиридона из 1869. која је била стециште и услов за опстанак заједнице која је обележила историју савременог града. Током два и по века Срби у Трсту су успели да очувају свој идентитет и своју цивилизацијску еманципацију, a у Етнографском музеју од уторка бићете у прилици да видите њене културне и уметничке заоставштине.

Прочитајте још:

• БИЧЕВИ, ЛАНЦИ, ЗАКОН И СУЗЕ: Цитати великих умова о власти!
• КУСТУРИЦА О ЗАБРАНИ КОНЦЕРТА: Нису ме изненадили кијевски фашисти!
• ЗВАЛИ СУ ГА ЗВЕР, А ДАНАС ЈЕ УШАО У ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Откуд ова Путинова борбена машина у српској светињи? (ФОТО)

Извор: Данас