Правда

Билт се у тексту осврће на чињеницу да и поред потписивања "Минска" у фебруару, ипак долази до повремених сукоба у  Донбасу и каже да уколико Русија жели да докаже да је озбиљна у вези с тражењем решења за конфликт, онда треба да подржи распоређивање припадника међународне мировне мисије и снага. Он је као модел за овај приступ понудио пример Босне, у којој је међународна заједница пре двадесет година улазила у завршну фазу напора "да обезбеди мир", али су ти напори били отежани због конфликта који су се одужили у Хрватској, а нарочито у источној области Славонија, која је у близини Србије, каже Билт. "Хрватска је војним офанзивама, прво почетком маја 1995. а онда почетком августа, повратила три од четири сектора које су штитиле УН од српских сепаратиста. Али најважнија област - Сектор Исток у источној Славонији, остала је под чврстом српском контролом. И прилично слично руском председнику Владимиру Путину данас када је реч о украјинском питању тадашњи председник Србије Слободан Милошевић је тврдио да се питање може решити само путем директних преговора између српских сепаратиста и хрватске владе у Загребу", присећа се бивши шведски премијер. Како каже, "српски сепаратисти" су тада у потпуности зависили од политичке, војне и економске подршке "Милошевићеве Србије", која је на крају пристала на распоређивање припадника мисије и снага УН, чији је задатак био да обезбеде демилитаризацију региона и његов повратак хрватском суверенитету, након спровођења заштитних мера за Србе који су тамо живели. Билт наводи да је мисија УНТАЕС (Прелазна администрација УН за Источну Славонију, Барању и Западни Срем) данас заборављена и то не зато што је пропала, већ зато што је била успешна. "Истини за вољу, нису сва питања у Источној Славонији била решена ни тада ни током предстојећих година; али више нема конфликта, а Хрватска и Србија сада имају конструктивне билатералне односе", каже Билт. Управо ту мисију УН-а бивши шведски дипломата предлаже као модел за подручја Донбаса под контролом сепаратиста. Билт даље говори о својим сумњама у озбиљност Кремља у вези с тим да призна суверенитет Украјине у Донбасу и нормализује односе са Западом, јер "треба имати на уму да је Русија иницирала сваки корак ка ескалацији у овом конфликту, укључујући успостављање сепаратистичких енклава" и закључује да Русија чека да Порошенко падне, а да се Запад подели по том питању и престане да се интересује за његово решавање. "Можда ће у тој фази Путин бити спреман да предузме иницијативу против Украјине да би обезбедио исход који дуго прижељкује", спекулише Билт. Он позива на јединство украјинске владе и Запада, како би Кремљ схватио "да његове енклаве у Донбасу представљају претњу углавном по саму Русију", јер су "сепаратистичке енклаве" у великом економском паду, а њихова друштва постају све криминализованија. Због тога он препоручује руским лидерима да би, за своје добро, могли да почну да разматрају решење типа УНТАЕС-а. У супротном, могући даљи сценарио по Путина у вези Украјине, Билт упоређује са "ноћном мором Џорџа Буша у Ираку". Иако по његовом мишљењу ова идеја данас сигурно нема никакве шансе за успех, Билт као могући развој ситуације опет наводи пример Слободана Милошевића и каже: "Исто је било и са УНТАЕС-ом на почетку разговора о Источној Славонији. Милошевићев режим је тада звучао баш као Кремљ сада. Али сутра је заиста нови дан и сигурно није превише рано да се почне са истраживањем опција, које не пружају гаранције само за управљање конфликтом, већ и за његово решавање", а долазак тог "новог дана" Билт види само уколико "Украјина и Запад буду остали непоколебљиви и буду покретали иницијативе за даљу блокаду руских напора за дестабилизацију".

Прочитајте још:

• Карл Билт оптужује Русе: Напали сте Маринку пред Самит Г7!
• БИЛТ ЗАПРЕТИО ДОДИКУ: Не играјте се ватром!
• ОТКРИВАМО: Карл Билт „одлепио“ у Београду!!!

Извор: Правда