Правда

Према дневном листу Комерсант, влада ће ускоро прегледати нацрт закона и затим ће га поднети парламенту на разматрање. Тренутни нацрт закона, написан од стране Министарства правде, гарантовао би руским судовима моћ да заплене имовину других земаља. Тренутно је заплена туђе имовине дозвољена само под условом да се влада спорне земље сложи са тим поступком. Нова правила би укинула овај услов и увела нови – заплена би била могућа као противмера након што је суд утврдио да је одређена нација наштетила економским или другим интересима Руске Федерације. Министарство правде је изјавило да је основна идеја иза овог закона та да се постигне "правна равнотежа" између Русије и других држава. "Број тужби против Руске Федерације је у сталном порасту и то се дешава без наше сагласности за учествовање у овим процесима", рекли су извори из министарства у разговору са Комерсантом. Дакле, према мишљењу Министарства, признавање одлука страних судова било би исто што и одрицање од националног суверенитета. Раније у јулу, медији су пренели вест да је неколико европских земаља, попут Белгије и Француске, замрзло средства руских компанија и ограничило њихов рад у овим земљама. Овај потез је био у спрези са одлуком Међународног суда у Хагу из јуна 2014, када је Русији наложено да плати одштету у висини од 39,9 милијарди долара, 1,85 милијарди долара и 8,2 милијарде долара трима компанијама које су повезане са компанијом Јукос. Овај нафтни гигант је пропао 2007. године, након што су највиши руководиоци и кључни власници ове компаније ухапшени због утаје пореза. Руско Министарство спољних послова је описало ову одлуку суда као очигледно кршење међународног права и обећало је да ће оспорити ове одлуке. Председник Владимир Путин је рекао у интервјуу са представницима међународних новинских агенција да ће Русија оспорити одлуку о конфисковању њених средстава. Председник је додао да његова земља није признала одлуке хашког суда јер не учествује у Европској енергетској повељи. Раније овог месеца, руски Уставни суд је одлучио да ниједан међународни споразум нити конвенција нема првенство у односу на национални суверенитет, и одлуке Европског суда за људска права (ЕЦХР) треба да буду подржане само када нису у супротности са основним руским законом. Судија који је најавио нови закон, објаснио је да Русија сада може да одбије да испуни обавезе које намеће ЕЦХР, кад год је такво одбијање једини начин да се спречи кршење основног закона. Исти судија је рекао новинарима да постоји могућност да Уставни суд испита случај Јукоса, али само ако тужиоци покрену поступак. Поред тога, Министарство правде је издало саопштење у којем наводи да ће све акције у вези са пресудом Европског суда у случају Јукоса, а против Русије, бити засноване на одлукама које дају приоритет руском Уставу. Ови коментари се очигледно односе на пресуду Европског суда из јула 2014, по којој Русија мора да плати одштету бившим акционарима Јукоса, и то у висини од 2,5 милијарде долара, као и судске таксе.

Прочитајте још:

• Русија спрема реципрочне мере због замрзавања имовине
• „Уводећи санкције Русији, Запад је себи дао аутогол“
• Наришкин: Украјина би могла са Русијом да ратује три до пет дана

Извор: webtribune.rs