Правда

"Радимо ово због Грка, али такође и због Немаца. Изненадни излазак Грчке из еврозоне изазвао би хаос и насиље", упозорила је немачка канцеларка Ангела Меркел Бундестаг крајем прошле седмице уочи гласања о евентуалном почетку преговора о најновијем пакету финансијске помоћи презадуженој Грчкој. Који "хаос и насиље" је Меркелова имала на уму, подстичући немачке посланике да прихвате нову рунду европске верзије финансијског спашавања Атине, канцеларка није прецизирала. Један могући "хаос" свакако је чињеница да Грчка Немачкој није дужна само 90 милијарди евра – колико је заробљено у потраживањима из досадашњих међународних кредита и билатералних уговора. Грчка је Немачкој – кроз тзв. таргет 2 кредите (којим се рутински регулише трансфер европотраживања у промету између централних банака по основу уговореног бизниса) дужна још око 100 милијарди евра. Остатак еврозоне (махом Португалија, Италија, Ирска и Шпанија) кроз канале таргет 2 кредита дугују Немачкој тренутно око 531 милијарду евра. Немачкој изгледа уопште није у интересу да Грчка или било која држава иза акронима ПИИГС банкротира (па тиме и отпише велики део својих спољних дугова) и изађе из еврозоне. То, наравно, није због громогласно спомињане солидарности или „европског пројекта”, у питању је ипак – новац. Добар део еврозоне данас, чини се, зна за ову рачуницу. На таласу новодоштампаног новца Европске централне банке, а упркос економском опоравку "у пупољку", добар део еврозоне данас се задужује немилице. У међувремену, Европска централна банка и Немачка већ неко време од избијања кризе немају исту визију изласка из кризе. У том процепу финансијских и политичких центара моћи ЕУ чак 15 чланица еврозоне повећало је од прошле јесени до овог пролећа свој јавни дуг. При том, у односу на грчки јавни дуг од око 320 милијарди евра, италијански је одавно премашио два билиона. На Апенинском полуострву ненаплативи кредити процењивани су овог пролећа на готово 200 милијарди евра. Одакле ће привредно успорена еврозона (барем оних 15 чланица) вратити новонастале јавне дугове? Владајући естаблишмент у Берлину, Бриселу и Франкфурту (седиште Европске централне банке) данас муче најмање две опречне дилеме: да ли ће Европска централна банка доштампати толико новца да се покрију (и обесмисле) растући јавни дугови и како ће немачка Централна банка намирити извозна потраживања немачких фирми код централних банака чланица које бележе анемични привредни раст? Еврозона је постала "прослављени дужнички затвор", сматра Филип Легрен, виши саветник при чувеној Лондонској школи економије, некадашњи саветник председника Европске комисије Жозе-Мануела Бароза.

Прочитајте још:ММФ никада не долази самСмањен јавни дуг Србије за 320 милиона евраВЕЛИКА ОТПУШТАЊА ПРАТЕ МАЛЕ ОТПРЕМНИНЕ: 200 евра по години стажа, и то само код последњег послодавца!

Извор: Политика