Правда

У процесу улажења у ЕУ, Словенија је једно време блокирала Хрватску зато што је Загреб одбијао договор са Љубљаном око разграничења у Пиранском заливу. Без тог договора Словенија нема излаз на отворено море, а Хрватска годинама тај излаз није хтела формално да озваничи. Онда су Словенци рекли да Хрватској нема уласка у ЕУ ако око тих спорних 300 квадратних метара не буде договора. Суочена с блокадом уласка, а Словенија је у том часу већ била чланица ЕУ, Хрватска је пристала на међународну арбитражу. Поступак је кренуо и крајем ове године суд је требало да донесе одлуку. Али, пукао је скандал. Хрватски медији објавили су да се словеначки судија у саставу међународног арбитражног суда телефонски консултовао са званичном Љубљаном и да их је известио како иде процес и каква ће бити одлука суда. Хрватски медији јавили су и да је словеначки судија ишао на приватне састанке са председником арбитражног суда. Као доказ хрватски електронски медији објавили су тонски снимак телефонске комуникације Словенаца. Крунски доказ наводно је рад хрватских обавештајних служби. И сада су сви као шокирани: Загреб, јер су Словенци прекршили правило непристрасности суда, а Љубљана, јер су хрватске службе шпијунирале Словенце. Морално гледано нема ту анђела. Словеначки медији тврде да хрватски члан арбитраже станује у згради хрватске амбасаде. Шта мислите да ли понекад попије кафицу, или кавицу са хрватским дипломатама. И разговарају вероватно о проблему климатских промена. Али, за разлику од Словенаца, није ухваћен. А када је о шпијунажи реч, хрватске службе слушају и Словенију и Србију. Србију слушају преко електронских уређаја стационираних код Ђакова, уређаје су им својевремено испоручили Немци, док када је реч о Словенији овај случај има делом и „рукопис” америчке НСА. Редослед објављивања детаља у медијима на то указује, ту је и јучерашња посета руског премијера Медведева Словенији, а за њу се знало још пре десет дана, све је то својеврсно америчко упозорење Љубљани. Наравно, кључно је ипак то да је Загреб шпијунажом сазнао да одлука арбитраже око Пиранског залива неће бити добра за Хрватску. То и јесте посао обавештајне службе и није спорно. Но, када већ то знамо, ’ајмо да направимо фрку и претњом изласка из арбитраже покушамо да утичемо на промену одлуке суда. Паметно, али у конкретном случају не и довољно. Поука? Учити, јер и нас чека арбитража на Дунаву.

Прочитајте још:Зебра на БрионимаЛазански: Ђуро ће ми опростити…

Извор: Политика