Правда

„Закони којима су установљени Суд и Тужилаштво наметнути су одлуком високог представника, противно Уставу БиХ и демократским институцијама. Референдум грађанима даје могућност да изразе своје мишљење о наметању и примени тих закона. Далеко од тога да оспорава Дејтонски споразум, планирани референдум представља прилику да грађани Српске потврде тај споразум”, истиче се у анализи и подсећа да је референдум у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свету. У овом документу се констатује да Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума и подсећа на резолуцију Парламентарне скупштине Савета Европе из 2007. у којој се каже да је референдум инструмент непосредне демократије који припада европском изборном наслеђу. У анализи се наводи како конгрес локалних и регионалних органа власти Савета Европе у резолуцији из 2007. године уважава да „референдум, било на државном, било на локалном или регионалном нивоу, представља један од основних инструмената непосредне демократије и грађанима даје могућност учешћа у политичком одлучивању, као и јавним питањима која их се директно тичу”. Додаје се да Устав Републике Српске конкретно говори о референдуму у члану 70. и 77. и подсећа да је Венецијанска комисија Савета Европе детаљно анализирала усклађеност Устава РС са Уставом БиХ и ниједном није приговорила на одредбе Устава о референдуму. „На планираном референдуму једноставно ће се затражити мишљење грађана о законима које је наметнуо високи представник, посебно законима о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ, као и примени тих закона у РС”, наводи се у анализи и напомиње да је оснивање Суда и Тужилаштва БиХ противправно зато што високи представник нема законско овлашћење да их намеће и зато што Устав БиХ правосудне функције даје ентитетима. „Анекс 10. Дејтонског споразума не садржи речи ни фразе које би могле указати на постојање овлашћења високог представника за доношење обавезујућих одлука по БиХ, ентитете или њихове грађане, или за деловање у законодавном, извршном или судском капацитету. Такозвана бонска овлашћења, која је високи представник присвојио, нису дата Дејтонским споразумом, како је то јасно речено у тексту Бонске декларације”, закључује се у овој анализи. У анализи се подсећа и на писање бившег британског амбасадора у БиХ Чарлса Крофорда, који је помогао у креирању „бонских овлашћења”: „Колико видим, бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ.” Даље се наводи како је упркос непостојању овлашћења за наметање закона, високи представник одлуком наметнуо постојање Суда и Тужилаштва БиХ. Посебно се апострофира чињеница да Устав БиХ правосудне функције додељује ентитетима. Наводи се и Извештај Међународне кризне групе из 2014. у ком је констатовано да је судбина Суда БиХ показала како је изградња државе кренула наопако. „Дејтон је питања правосуђа доделио ентитетима, изузев Уставног суда БиХ. Савет за спровођење мира је 2000. наредио лидерима БиХ да оснују државни суд, када то законодавац није урадио, ОХР је наметнуо закон којим је основан Суд БиХ”, наводи МКГ. Подсећа се на део Устава БиХ у ком се изричито каже: „Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима.”

Прочитајте још:ЕМИР КУСТУРИЦА: Да Путин није дошао, нас Србе би сравнили са земљом!СРПСКИ РАКЕТНИ СИСТЕМ ОД КОЈЕГ СТРАХУЈЕ НАТО: Бумбар! (ВИДЕО)

У Уставу БиХ, наставља се даље у анализи, детаљно су набројане надлежности БиХ, од којих ниједна – осим Уставног суда БиХ – не обухвата судска питања. „Дакле, судска питања су у надлежности ентитета, а закони којима су основани Суд и Тужилаштво БиХ неуставни су”, закључује се у анализи. Даље се указује на то да су Суд и Тужилаштво БиХ изгубили поверење јавности, те наводи да је Међународна кризна група критиковала Тужилаштво због непроцесуирања неких од најужаснијих ратних злочина над Србима. „Чак је и заменик шефа америчке мисије Николас Хил недавно приметио да се ’генерално сматра да је главни тужилац Тужилаштва БиХ под великим утицајем бошњачких политичких снага’ и да постоје ’притужбе да Тужилаштво БиХ има превише тврдокорних следбеника СДА’“, наводи се у анализи и поткрепљује статистиком по којој је од 7.480 погинулих српских цивила (према процени МКСЈ), Суд БиХ изрекао правоснажну осуђујућу пресуду за свега 10 погинулих. Извор: Политика (Младен Кременовић)