Правда

Њено писмо преносимо у целости: Време је… Моја ћеркица родила се у Сирији, Шаму, одабраној земљи, над којом су мелеки раширили своја крила, и земљи окупљања верника. Носила сам је у наручју док сам с мужем ходала по улицама Сирије, а градом је одјекивао звук нашида-арапских касида, у којима су интерпретатори истих описивали лепоте џихада и врхунац љубави за Алаха, лепоте џенетске, и лавове неустрашиве, борце муџахиде. Помислила сам и рекла мужу: "Види, елхамдулила (хвала Богу) па нам се дете родило у земљи ислама, ходамо улицом и слушамо нашиде или Куран, дете нам слуша арапски језик, језик Курана и џенета." Хвала богу, па слуша то. Не хода улицама куфра и не слуша шејтанску музику и вулгарности у земљи неверства, као што су нашим ушима наметали. Тамо, у земљи куфра, где год би кренули чуле би се празне, шупље речи, зов шејтански-музика. Било да смо на улици или у превозном средству, па чак и у комшилуку, те у нашим кућама. "Исламском" комшилуку, и "муслиманским" кућама. Срећни смо. Учинили смо хиџру у име Алаха, из земље куфра у земљу ислама где смо слободни, где немамо притиска да будемо оно што желимо, а пре свега да будемо оно што Алах жели од нас, радећи по ономе шта он воли, и по ономе шта нам је он доставио Објавом, по своме посланику, бивајући тако још једно зрно, бисер у низу бисера огрлице исламске вере. Огрлица исламске вере, група енсарија и мухаџира, из разних крајева света, различитих боја и језика, без предности једних над другима, осим по богобојазности. Без демократије, национализма и расизма. Заједно под заставом хилафета, тако различити, а уједно исти језиком срца које зна зашто је ту, борећи се да Алахова реч буде горња, а неверничка доња. Хиџром постадосмо сведоци жртве и искушења. Сведоци крви мирисне, муџахидске, која се проли за Алаха. Муџахид, насмејан, жртвујући тело и живот-све за јединог, све за његово задовољство. Тако јефтино, а скупа награда – џенет! И то нам повећа иман овде и учврсти нас да не посумњасмо у ово нимало. Па шта још треба да буде доказ вама, који сте још тамо!? Тамо где вас понижавају. Отворите очи, прогледајте, време је. Зар не видите да су вукови гладни, неверници прљави, жедни крви наше муслиманске? Зубе су наоштрили. Газе нас муслимане на сваком месту. Али газимо ми њих још више, уз помоћ Алаха. Тамо сте где су упрли очи на ислам, муслимане, жељни да нас сруше, код оних који помажу такве и горе, који су се удружили у борби против вас који желите да живите онако како је живео посланик. А ви који још увек не желите, "муслимани", запитајте се о свом стању. Муж и жена примили су ислам, две године у исламу учинише хиџру са децом. Два брата примише ислам дођоше и дадоше своја тела за Алаха, да би очували границе Исламске државе. Шта је с вама, о муслимани!? Отворите очи, послушајте ако желите да вас Алах упути, омекшајте те стене од срца. Пустите изговоре "има времена", спремајте се за смрт док још има времена пре него вас она стигне неспремне, дајте Алаху оно најбоље од вас. Па Алах зна и ко хоће и ко може, и ко неће, и ко уопште не размишља о томе. Силују наше сестре! Наше! Јер је муслиман муслиману брат, и кад један део тела оболи и други делови тела болују. Муслиманску децу и браћу убијају! Па болујете ли ви? Болујете ли тек толико да их се сетите и помислите на њих, те дову за њих упутите? Ако не, сад време је! Време је. За тевбу, време је. За хиџру, време је. Како једна сестра рече и написа, цитирам: "Кунем се својим господаром, то је уистину хилафет, јасан као ваша способност да причате, видите и чујете." Ако не сад, док је хилафет, па кад, о драги муслимани?