Правда

У јуче објављеном специјалном извештају Савет немачких економских стручњака предлаже банкрот као модер за финансијско спасавање несолвентних држава еврозоне, али и могућност изласка из еврозоне, која би требало да буде "на столу" као последња варијанта. "Како бисмо осигурали јединство монетарне уније, морамо прихватити чињеницу да бирачи у земљама-кредиторима нису спремни да трајно финансирају земље-дужнике", рекао је Кристоф Шмит, председник Савета немачких економских стручњака. Ова група независних економских саветника немачке владе истичу да је грчка дужничка криза указала на хитност потребе за додатним реформама како би еврозона постала стабилнија. Они због тога предлажу не само мере за јачање европске банкарске уније, већ и успостављање механизма који би решавао проблем несолвентних држава. "Константно некооперативна чланица не би требало да угрожава постојање евра", наводи се у извештају овог савета, и упозорава против брзоплетог оснивања министарства финансија еврозоне, јединственог европског механизма за осигурање незапослених или креирања економске владе еврозоне. "Стварање еврозоне колективно одговорном за потенцијалне трошкове, без да јој се (претходно) преда било који део националних суверенитета над фискалном и економском политиком, пре или касније учиниће монетарну унију нестабилном". Ово њихово упозорење долази само неколико дана пошто је угледни немачки политички магазин "Шпигл" објавио да је Шојбле спреман да разговара о увођењу позиције министра финансија еврозоне, који би управљао посебним буџетом еврозоне а на основу права да уводи посебне порезе на нивоу целе еврозоне. Међутим, све више коментатора указује да Шојблеов "пристанак" да се уведе заједнички европски порез не значи и да је немачки министар прави пример европског федералисте који тежи стварању "Сједињених европских држава". Према оцени коментатора "Шпигла" и лондонског "Фајненшел тајмса" Волфганга Минхауа, Шојблеова идеја федералне Европе је "изузетно опасна". Минхау истиче да немачка економија бележи рекордни структурални суфицит у трговини, који је око осам одсто бруто друштвеног производа. Према његовој оцени, иделан партнер у моентарној унији би биле друге извозно оријентисане државе, као што је Холандија, али таквих у деветнаесточланој зони евра има само пет или шест. Осим тога, овај коментатор истиче да се Шојблеова визија федералне Европе разликује од других федералиста који такође се залажу за увођење европског пореза и министра финансија еврозоне. "Али за Шојблеа циљ увођења таквих структура није демократско легитимизовање економске политике, већ обавезивање да ће бити поштована правила. Шојбле не жели да се немачки ниво подреди европском, већ управо супротно. Он жели да европски министар финансија настави немачку политику", истиче у коментару Минхау и додаје да Шојбле не жели ниједној институцији да да моћ да натера Немачку да смањи свој трговински суфицит. Осим критике економско-финансијских стручњака, Меркелова и Шојбле минулих недеља трпе и жестоке политичке критике па и из саме Немачке. Бивши немачки вицеканцелар и шеф дипломатије Јошка Фишер у ауторском чланку за минхенски "Зидојче цајтунг" оптужио их је да су 12. и 13. јула у бриселским преговорима о финансијском спасавању Грчке направили грешке "фаталне за Немачку и Европу" те да су радили искључиво у немачком националном интересу. "По први пут Немачке није желела Европу, желела је нешто друго а то је: претварање еврозоне  из европског пројекта у сферу немачког утицаја", написао је Фишер и додао је Немачка претворила Грчку у колонију. "Алтернативе које је Немачка понудиола биле су изаћи или прихватити програм који де факто претвара (Грчку) у европски протекторат без наде да ће се економски опоравити". Он сматра да је Меркелова направила прави прекид са немачком послератном мирољубивом дипломатијом, премда ни сам Фишер није ништа мање контроверзан будући да је као један од водећих људи пацифистике странке Зелени 1999. прекинуо њену пацифистичку традицију и отворено се заложио да Немачка учествује у бомбардовању СР Југославије. Осим тога, учешће немачких трупа у тој војној акцији без одобрења Савета безбедности Уједињених нација представља и прво војно одступање од немачке послератне мирољубиве дипломатије која је инсистирала на међународном праву и улози УН у спречавању сукоба. Упркос томе, Фишер се није ограничавао у критици, нарочито Шојблеа за којег каже да се и даље тајно нада избацивању Грчке из еврозоне. "Веровање да евро може да се искористи за преваспитавање југа Европе показаће се економски као опасна грешка не само за Грчку, већ за целу Европу, која је изграђена на различитостима и солидарности", пише Фишер и истиче да је Немачка као ниједна друга земља профитирала од уједињене Европе.