Четвртог августа навршава се 20 година од хрватске војно-редарствене акције "Олуја", чији је епилог протеривање 250.000 Срба из Крајине, око 2.000 погинулих и несталих, спаљене и опљачкане куће, опустошена села, зарасле њиве и поседи.
Иако "Олуја" за многе представља највеће етничко чишћење после Другог светског рата, међународна заједница је свесно оставила та дешавања у сенци Сребренице, не дозвољавајући да се овај злочин оквалификује правим именом, а његови наредбодавци и починиоци коначно изведу пред лице правде. Након ослобађајуће пресуде Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу пропуштена је последња шанса да Хрватска одговара за овај злочин. Накнадно остављена могућност да се за злочине над Србима у "Олуји" суди пред хрватским судовима не значи ништа до умиривања српске јавности и стављања коначне тачке на непроцесуирање одговорних. Такозвана "међународна заједница" српској страни све ове године приписује да је бесправно заузела Сребреницу, која је у то време била заштићена зона УН. Истовремено, нигде не помиње Хрватску која је у операцији "Олуја" протерала целокупно српско становништво, мада је и та територија била заштићена зона УН по такозваним УНПА секторима. Део међународних фактора, предвођен Великом Британијом, недавно је покренуо резолуцију о Сребреници пред Саветом безбедности УН, али никада нису ни помислили да то ураде против Хрватске за српске жртве и етничко чишћење у операцији "Олуја". Суштинско питање јесте - због чега су српске жртве у Крајини мање важне и вредне од бошњачких у Сребреници или од неких других и ко то у међународној заједници има право да једне жртве фаворизује, док друге не признаје и умањује? За Србе протеране из Крајине, 20 година после "Олује", једина сатисфакција може да буде позитивни исход колективне тужбе коју је група Срба из Крајине покренула пред Федералним судом у Чикагу. Тужба се односи на правне наследнике агенције МПРИ која је обучавала и опремала хрватску војску за операцију "Олуја", због чега је затражена накнада нематеријалне штете у износу од 10,4 милијарде долара. С правом се намеће питање - ко ће надокнадити животе недужно убијених Крајишника, патњу и бол њихових породица, губитак покретне и непокретне имовине, изгубљену младост и дугогодишњу чежњу прогнаних за родним крајем?
Прочитајте још:ОТКРИВЕНА МИСТЕРИЈА ЛОТО СКАНДАЛА: Ево шта није било у реду са лоптицом!УЧВРШЋУЈУ СВОЈУ ПОЗИЦИЈУ: Американци праве фабрику оружја на КосовуРЕГАТА ТВРЂАВА: Поносно бранили заставе средњовековних српских градова
Извор: Срна
Слободан Антонић: Како је српски национализам срушио надстрешницу 
