Правда

У последње време се често говори о „балканизацији“ суверених земаља. Либија, Сирија и Ирак су само неке од њих, а као разлози се наводе неправедно наметнуте колонијалне границе, различите етничко-религијске групације које су присиљене да живе у тим вештачким границама, секташки сукоби и слично. Најчешће такве "идеје" долазе од стране америчких стратега, који су уједно и једини кривци за проблеме земаља које данас потресају етнички и секташки сукоби. По многима, проблем је најлакше решити на начин да се пресече „гордијев чвор“ и на развалинама старих створе нове државе. Америка је још увек велика светска суперсила и царство које може да намеће оваква решења. Међутим, шта би се десило ако би неко споменуо „балканизацију Америке“, а као решење унутрашњих проблема у тој земљи предложио „Разједињене Америчке Државе“? Неко може рећи да се ради о "фантаполитици". Али, да ли је баш тако? Као што је рекао француски економиста, писац и државник Жак Атали: „Ниједно царство, чак и ако изгледа вечно, не може трајати заувек!“ Узмимо за пример податак да су САД затвориле своју историјску војну базу у Јемену и повкли војно и дипломатско особље, пред почетак сукоба у тој земљи. Интересантна ствар овде јесте чињеница да су се амерички војници, све до сада, увек повлачили на крају сукоба, а не у време ескалације. Још више чуди да је евакуисан и контигент у Јемену који надзире стратешки важан Аденски теснац. Овако нешто би пре само неколико година било незамисливо и Вашингтон би свим силама бранио своје "интересе". Дакле, иста она војска која је годинама чекала било какав изговор за интервенцију било где у свету сада је побегла пред почетак сукоба за који је било вероватно да ће потрајати. Ово је само врх леденог брега, испод ког се крије нагомилани јавни дуг, етничке и социјалне напетости у самој Америци, привредне и економске потешкоће и низ других унутрашњих проблема, што су све знакови пропадања једне велесиле. Који су то очигледни знаци слабљења Сједињених Држава? На пример, председник Обама је потпуно небитан и немоћан играч на политичкој сцени јер је Конгресом у рукама републиканаца. Институционална пат-позиција је врло озбиљна и већ је у овом мандату једном довела до гашења рада владе (тзв. „шатдаун“), а све би поново могло да се догоди у септембру ове године. Тада би блокада могла да потраје чак до 2016, када се одржавају избори за новог председника. Понижење америчког председника од стране изралеског премијера Нетанијахуа, који је говорио у Конгресу без сусрета са Обамом, само је један од показатеља Обаминог реалног статуса. Затим, очигледна је криза у односима са кључним савезницима САД-а, као што су Саудијска Арабија, Турска и Катар, а чини се да захлађују и односи с Израелом, као и бројним челницима земаља Европске уније. У свету финансија Вашингтон губи свој најмоћнији инструмент: утицај ММФ-а и Светске банке, а за све је првенствено „крива“ Кина која ствара паралелну глобалну финансијску институцију (АИИБ) којој се придружују бројни амерички савезници. Не треба посебно спомињати губитке због одустајања од долара у билатералној трговини, посебно међу земљама Азије, што је опет заједнички дугорочни план Кине и Русије, а однедавно је почела да ради и БРИКС банка, која ће пре свега бити орјентисана на такозване "земље у развоју". Америчка администрација се показала неспособном да се суочи са изазовима у спољној политици, што се посебно видело у хаосу Блиског истока и манифестација немоћи у односима са Русијом Владимира Путина. Унутар властитих граница Америка се суочава с порастом криминала, али је за владу највећи изазов побуна која је започела прошле године у Фергусону, након што је полицајац белац потпуно непотребно убио младог црнца. Широм Америке је почео талас протеста који су често прерастали у сукобе са полицијом, а ситуација се реално не смирује све до данас, нарочито јер су оваква убиства веома честа појава на целој територији САД-а. Напетости између америчке полиције, Националне гарде и црнаца, као и осталих грађана Америке који не желе да живе у полицијској држави, за Вашингтон делују као нерешив проблем. Пре неког времена у Америци су се појавили и наоружани црначки одреди. У Остину (Тексас) су припадници стрељачког клуба "Хјуи П Њутон" марширали кроз центар града и зауставили се с дугим оружјем испред зграде Савезне државне управе Тексаса(снимак похледајте ОВДЕ). Клуб је добио име по суоснивачу „Црних пантера“, а сви чланови су надахнути његовим ликом и делом, што признаје и припадник клуба Ерик Кафре. „Црне пантере“ у Америци повезују с екстремистичким тактикама борбе, али Кафре је рекао да "његова група није заинтересована за насиље". „Ми смо заинтересовани за то да људе научимо која су њихова права и желимо да бранимо своју заједницу. Солидарни смо са свим људима који су марширали и против полицијског терора“, рекао је Кафре. Међутим, десничарски конзервативни лист Конзерватив Трибјун овако описује окупљање следбеника „Црних пантера“: „Марширали су према Теxас Капитолу, носили дуге цеви и непробојне прслуке. Реч је о члановима Црних пантера који су позвали на убојство полицајаца. 'Свиња је свиња, а једина добра свиња је мртва свиња' и 'Грок, грок! Бенг! Бенг'. То су само неки од бројних опсцених напева демонстраната који су подстицали на убијање полицајаца. Они нису били тамо да би показали своју љубав према оружју, него да подстакну страх у људима који штите грађане ове земље, као што каже Ти парти (америчка десничарска странка)". Касније је наведено да су демонстранти чланови групе познате као "Наоружани уједињени фронт". Фронт је група наводно састављена од више црначих организација, укључујући чланове "Нове странке Црних пантера", као и припадника покрета у настајању "Црни животи вреде" (Black Lives Matter). Трибјун даље оптужује милијардера Џорџа Сороша да је он издвојио највећи део средстава за покрет "Црни животи вреде" који је привукао широку пажњу када су чланови покрета на протестима у Њујорку скандирали: "Шта желимо? Мртве полицајце!". „Ништа не изненађује, јер Обамина администрација још није осудила или коментарисала протесте, упркос смртној опасности коју они носе за оне Американце који сваки дан стављају своје животе на коцку како би заштитили своје суграђане“, закључује амерички десничарски конзервативни дневни лист. Ту је и опасност за долар као светску валуту, а након одлагања раста каматних стопа од стране ФЕД-а многи прогнозирају његов скори колапс. Пад вредности новчаница се мери на дневној бази, као што пише Волстрит Италија. Све полуге којима се служи Волстрит почињу да слабе, а то је најчешће знак скорог пада берзе, као што појашњава берзански аналитичар у колумни о наводном „калкулисаном ризику“. Све наведено су кључни знакови структурног пада америчког царства. Говорећи о грађанском рату, треба рећи да је то озбиљна ствар. У тој ситуацији чак и „балканизација“ Сједињених Држава није сценарио који треба искључити. Томе треба додати и јаз између богатих и сиромашних, као и количину оружја данас у Америци. САД је моћна светска економија и овакав сценарио се многима чини немогућим, али разорни колапс долара и једнако поражавајући колапс Волстрита, „шатдаун“ и институционални сукоб, могући терористички напад (чак и већи од оног 11. 09. 2001.) или већа природна катастрофа би такође могли да буду катализатор пропасти САД-а као светске велесиле. Ипак, како се сада чини, највећа опасност се крије у самој структури Сједињених Држава и хетерогености те земље. Све до пре неколико година је Американце повезивао „амерички сан“ и могућност просперитета, односно, релативно лак улазак у клуб средње класе. Данас тога више нема и све наглашеније постају расне и етно-религијске разлике међу становништвом, као и растући антагонизам између богатих и сиромашних, без обзира којој групи ови други припадали. Наведени су многи узроци који би могли довести до колапса америчке велесиле и који би могли бити окидач за почетак грађанског рата. Он би могао избити непосредно након настанка било којег од наведених разлога или због непоштовања политичке воље грађана. На пример, сукоб Беле куће и Конгреса који би узроковао престанак рада владе или чак усвајање закона против поседовања оружја, као и могућа победа републиканаца 2016. Познато је да су републиканци заговорници силе, а представљају углавном белачко становништво и економски просперитетнији део земље. Ипак, постоје ли услови за грађански рат у САД-у? Анализирајући ситуацију, испада да су услови идеални. Тренутно у Америци постоји и десет релативно јаких сепаратистичких покрета и сви су итекако амбициозни. То су Јужна лига (Dixienet.org), Националистички покрет Тексаса (Texnat.org), Тексашки сецесионисти (Texassecede.com), Странка за независну Аљаску (Akip.org), Покрет за суверенитет Хаваја (Hawaii-nation.org), Друга република Вермонта (Vermontrepublic.org), Република Лакота (North Dakota, South Dakota, Nebraska, Wyoming i Montana/Republicoflakotah.com), Покрет „Kалифорниа Ребелион“, Покрет „Каскадиа Сада“ за стварање нове државе у коју би ушле Британска Колумбија, Вашингтон, Орегон, Ајдахо, Аљаска и север Калифорније и Странка за независност Порторика од Сједињених Држава коју подржавају Венецуела, Куба и друге социјалистичке владе. Одавно је познато да Америка као земља није политички хомогена и подељена је у традиционално републиканске државе и традиционално демократске. Међутим, оно што је важно је да САД више нису етнички хомогена земља, него је то мултиетничка земља, али не и равномерно мултиетничка. Ова карта показује доминантне етничке групе у сваком делу земље: На овој другој карти је наведена присутност црнаца у појединим америчким савезним државама и окрузима, а реч је о етничкој групи која у САД-у највише трпи сегрегацију, социјалну и друштвену неправду: Као што је познато, недавни ратови у Сирији, Ираку, Либији, Украјини, Јемену и Нигерији показали су да етничке, политичке и верске компоненте посебно важне. Анализирајући претходне карте Америку би лако било поделити на демократски запад земље, али са Калифорнијом демократском и Хиспано-американском. Североисток је демократски са етничким Европљанима. Од Тексаса до севера су белци и републиканци, а онда имамо југоисток земље где већину чине Афроамериканци којима владају бели републиканци. То је свакако најопасније подручје потенцијаних сукоба. У религијском смислу су Сједињене Америчке Државе мулти-религиозна земља "пар екселанс", а тај чинилац такође може бити важан у будућности. Сједињене Америчке Државе имају највећи број добро наоружаног становништва са 90 комада ватреног оружја на 100 становника. Уз секташтво и снажну присутност наоружаних банди то свакако представља један од главних разлога који би могли довести до оружаних сукоба. Сада се види да је итекако могућ сценарио у ком би дошло до колапса америчке моћи и распламсавања грађанског рата. Дакако, све док долар и америчка привреда колико-толико стоје на ногама, од свега овога вероватно неће бити ништа. Али шта ако се долар под притиском других сила (Кине и Русије), иницијатива бројних других земаља, али и унутрашње политике ФЕД-а и америчке администрације у једном треутку претвори у прах? Тада ћемо сведочити крају „Америчког царства“ и са дистанце посматрати борбе сукобљених фракција и царство које нестаје у унутрашњих поделама. Пад светског полицајца би нас сигурно увео у најтежу фазу Трећег светског рата који је већ у току, а сви замрзнути сукоби би се истог тренутка одмрзнули. Пропаст нације која у правом смислу речи представља капиталистички систем би нас истовремено увео у раздобље пост-капиталистичке транзиције, коју већ сада многи виде као неминовност. То ће бити болна транзиција, где ће капитализам и даље постојати, али неће имати идеолошку подршку коју су му обезбеђивале САД. Многи се питају шта нас чека. То нико не зна, али сигурно већ сада треба тражити модел достојан свих људи који живе на овој планети. Обзиром да не постоји универзални модел демократије, који се у облику западне демократије наметао кроз униполарни свет, веројатно ће народи или групе народа морати да проналазе различите моделе примерене само њима и које неће "извозити" по свету.

Прочитајте још:

• Америка све ближе рату с Асадом
• Американци „дотакли дно“
• ОПЕРАЦИЈА ЏЕЈД ХЕЛМ: План за окупацију Америке или нешто много горе?

Извор: Правда/altermainstreaminfo.com.hr