Правда

Бивши грчки министар финансија говори о плану Б, односно плану Икс, који је разрадио са сарадницима и предложио Ципрасу као одговор на „диктат“ „тројке“ и агресивни акт Европске централне банке, који је довео до затварања грчких банака. Овај план је подразумевао излазак Грчке из еврозоне у краћем периоду, али је Варуфакис прегласан због чега је поднео оставку. Алексис Ципрас је проценио да је ризик од напуштања еврозоне превелики. Бивши министар је објаснио да је након капитулације грчке владе његов план део економске историје. Али идеја о декомпозицији еврозоне није. О томе говори и текст Стефана Фазина, бившег заменика министра економије и финансија Марија Монтија, који позива на укидање монетарне уније која је након кризе 2008. године показала да лоше функционише. Он сматра да неопходне корекције како би се еврозона одржала нису могуће због културних, историјских и политичких разлога. Седам година од избијања криза се претворила у зону идеолошких обрачуна између нових левих снага оличених у Сиризи и политичког естаблишмента који следи неолибералне економске рецепте. „Неопходно је да признамо да је евро био грешка политичке перспективе, да у неолибералном кавезу евра левица губи историјску функцију и да је мртва као снага која је посвећена достојанству и политичком утицају радника и социјалној политици као путу ка истинској демократији“, пише Фазино у тексту који је Варуфакис ставио на свој блог. Фазина предлаже да се што пре оснује „савез националних фронтова за ослобођење“, почевши од медитеранске периферије еврозоне јер се „налазимо на прекретници“. Драматични преговори са Грчком показали су да постоји раскол унутар еврозоне, упркос привидном јединству „осамнаесторице“, на коме је инсистирала Немачка. Еврозона је, према Варуфакису, подељена у три групе — мала група која верује у политику штедње, затим група земаља која у њу не верује али је ипак примењује и трећа група, у којој је Француска, која нити верује у такву политику нити је спроводи. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле сада предлаже да се именује комесар за буџет који би надгледао „правила“ за контролу националних буџета, чак и онда када земље нису везане обавезама према „тројци“. Шојбле жели да свима наметне правила штедње, Мадриду, али пре свега Паризу, који је, сматра Варифакис, „велики плен“ „тројке“. Након неуспеха Атине да се одупре притиску „тројке“, политичари са деснице узимају Грчку као пример да би заплашили народ и убедили га да не постоји алтернатива њиховој економској политици. У Атини се тренутно расправља о трећем плану помоћи Грчкој који ће, предвиђа бивши министар, пропасти као и претходни, јер немачки министар финансија не жели да он успе. Варуфакис сматра да Шојбле намерава да промени конструкцију еврозоне и да из ње изузме Грчку. Овај процес је за Варуфакиса осуђен на неуспех. „Или ће Европа да се промени и овај процес да буде замењен нечим демократскијим, дугорочнијим и хуманијим или више неће постојати као монетарна унија“, поручио је у интервјуу шпанском „Паису“.