Правда

Си­дран је остао у Са­ра­је­ву и већ та­да мје­шао мал­тер за по­сто­ље гдје ће јед­но­га да­на по­ста­ви­ти сво­ју би­сту. Вје­ро­вао је да ће по­ста­ти на­ци­о­нал­ни ју­нак. Мо­зак му је био из­ба­жда­рен на оних пар са­ра­јев­ских ули­чи­ца, а сва­ки из­лет на пје­снич­ке ве­че­ри у Бо­сан­ски Брод до­жи­вља­вао као те­жак удар на свој нер­вни си­стем. Ка­да су га пи­та­ли за­што не по­ку­ша у ино­стран­ству, он је по­но­сно го­во­рио: – Ја ни­ка­да не­ћу на­пу­сти­ти свој род­ни град. Оно „мој град” из­го­ва­рао је та­ко по­но­сно да су се при­ја­те­љи за­те­че­ни за сто­лом већ та­да осје­ћа­ли као из­дај­ни­ци. Јед­но од ње­го­вих нај­у­збу­дљи­ви­јих пу­то­ва­ња био је из­лет у Ве­не­ци­ју на фе­сти­вал гдје се при­ка­зи­вао „До­ли Бел“. Ја сам та­да био у вој­сци. Страх од Ве­не­ци­је и ве­ли­ког сви­је­та са­вла­да­вао је „ве­ки­јом ро­ма­ном”. На кра­ју су пи­ја­ни­це ама­те­ри, филм­ски рад­ни­ци, по­па­да­ли – па је остао сам. Од ита­ли­јан­ског ко­но­ба­ра хтио је да на­ру­чи лед, али ни­је знао ка­ко се то ка­же. Пр­во је ма­хао ру­ка­ма, а овај га ни­је ра­зу­мио. На кра­ју му је ре­као: – Пре­го, уно пи­ко­ло Грен­ланд – и од­лу­чио да ви­ше ни­ка­да не на­пу­шта Са­ра­је­во. Си­дран ни­је во­лио на­ше фил­мо­ве. У ства­ри, он их је на­кон пр­вих про­јек­ци­ја мр­зио. Због то­га што се филм не пи­ше не­го сни­ма. На­тму­рен, од­ла­зио је са ја­го­мир­ских про­јек­ци­ја и ни­је хтио да са мном раз­го­ва­ра. Тек ка­да су фил­мо­ви по­ста­ли успје­шни, он би са мном про­го­во­рио. И не са­мо то. Пре­у­зи­мао је иде­је у ко­је је сум­њао док смо ис­пи­си­ва­ли сце­на­ри­је. Јед­ном се раз­га­ћио па је фи­ло­зоф­ски об­ја­шња­вао не­ком но­ви­на­ру ка­ко је као ма­ли био мје­се­чар и да је са ужи­ва­њем ства­рао ову над­ре­ал­ну ка­рак­те­ри­сти­ку ју­на­ка Ди­не из фил­ма „Отац на слу­жбе­ном пу­ту“. За­бо­ра­вио је био да смо се око тог мје­се­ча­ре­ња но­ћи­ма сва­ђа­ли у Ду­бров­ни­ку. Ни­ка­ко ни­је хтио да при­ста­не да се мо­је иде­је угра­ђу­ју у сце­на­риј, а ка­да ни­је имао куд, он­да их је про­да­вао као сво­је. Уви­јек ми је би­ло ја­сно да би се он на­шег од­но­са ла­ко ри­је­шио да филм ни­је за­но­сна рад­ња. Филм се мно­го бо­ље пла­ћа од по­е­зи­је, па је он пи­шу­ћи сце­на­ри­је ла­год­ни­је жи­вио од сво­јих ко­ле­га књи­жев­ни­ка. Ми­ли­ји му пра­во­слав­ни Дру­ги фил­мо­ви за ко­је је Си­дран пи­сао сце­на­ри­је ни­су му до­ни­је­ли ве­ли­ку фи­нан­сиј­ску до­бит. Због то­га, и ра­ди по­што­ва­ња пре­ма Ан­дри­ћу, хтио је да ра­ди­мо „На Дри­ни ћу­при­ја“. Је­ди­на не­во­ља би­ла је што је опет мо­рао да пу­ту­је. Сви пу­те­ви во­де у Ве­не­ци­ју, та­мо нас је че­као рим­ски адво­кат Дра­шко­вић, чо­вјек ко­ји је спа­ко­вао де­се­ти­не фил­мо­ва. На Си­дра­нов ра­чун је упла­тио 30.000 до­ла­ра пред­уј­ма за рад на сце­на­ри­ју. Па­ре су Си­дра­на об­ра­до­ва­ле, али је из­гле­дао упла­ше­но. Док смо пу­то­ва­ли из Но­ве Го­ри­це, он је сквр­чен на зад­њем сје­ди­шту „Фол­ксва­ге­но­вог” ком­би­ја при­чао о Са­ра­је­ву. Већ не­ко­ли­ко го­ди­на био сам у Аме­ри­ци и Фран­цу­ској. Си­дран је био ду­хо­вит и не­пре­ста­но се уда­рао пе­том де­сне у лист ли­је­ве но­ге и обр­ну­то. При­знао ми је да му од ал­ко­хо­ла на­ти­чу но­ге и да осје­ћа ста­рост. Ми­рис до­ла­зе­ће тра­ге­ди­је у Ју­го­сла­ви­ји ту­ма­чио је као ми­ли­тант­ни Ју­го­сло­вен. Био је по­но­сан што је у Ни­шу ре­као за Ми­ло­ше­ви­ћа: „Ако ва­ља ва­ма, ва­ља и на­ма“, још је до­дао да не схва­та ода­кле то­ли­ка мр­жња пре­ма срп­ском на­ро­ду. Ре­као сам му да се осје­ћам ко Вла­до Пе­тро­вић, лик из ње­го­ве при­че. Но­ви­на­ру Ми­ла­ну Ми­ти­ћу сам ре­као да ни­је ред што Ми­ло­ше­ви­ћа Сло­вен­ци на­зи­ва­ју Му­со­ли­ни­јем кад ни­су под­ву­кли цр­ту под Ти­тов ра­чун и, бо­га­ми, ре­као сам Си­дра­ну да је то из­гле­да­ло ко да сам ре­ко да ви­ше во­лим ру­ско гов­но не­го аме­рич­ку тор­ту. Он се ни­је освр­тао на мо­је осје­ћа­ње, али ње­му ни­ка­да ни­је би­ло пра­во ка­да сам ја, чак и у ша­ли, при­сва­јао би­ло шта из ње­го­вог не­ве­ли­ког дје­ла. Из­гле­да­ло је да му ни­је би­ло све по­та­ман у Са­ра­је­ву због бла­го­на­кло­не из­ја­ве о Ми­ло­ше­ви­ћу. – Ту су не­ке не­чи­сте рад­ње – го­во­рио је Си­дран. – Што се ме­не ти­че, ми­ли­ји су ми пра­во­слав­ни сто пу­та. У њих се по­по­ви же­не и пра­ве дје­цу. Они ка­то­ли­ци су пра­ви пе­де­ри! Не­го, нај­е­ба­ли смо, дра­ги Еми­ре, нон-стоп до­би­јам пи­сма из ис­точ­не Бо­сне. При­је­те ми да ће би­ти бе­лај ако бу­дем ра­дио сце­на­риј за „На Дри­ни ћу­при­ја“! Ли­чио је на чо­вје­ка ко­ји је био спре­ман да ура­ди све са­мо да не мо­ра да вра­ти па­ре ко­је му је овај Дра­шко­вић већ упла­тио. Учи­ни­ло ми се ка­ко је из­не­над­на бли­скост ко­ју је оства­рио са мном за­сно­ва­на на по­тре­би да му она­ко пре­пла­ше­ном по­на­вљам: – Ма дај, Ав­до, ка­кво вра­ћа­ње па­ра. Ја сам при­хва­тао ту уло­гу па му је то тре­нут­но олак­ша­ва­ло си­ту­а­ци­ју. – За­бо­ра­вио си ти ка­ко је жи­вје­ти ме­ђу при­ми­тив­ци­ма, мој Еми­ре! Је­ди­на осо­ба ко­ја му је до­зло­гр­ди­ла ви­ше од ис­точ­но­бо­сан­ских Му­сли­ма­на би­ла је ње­го­ва су­пру­га Сах­ба­за. У по­вје­ре­њу ми је ре­као да се да­ла у шверц и да он то као пи­сац не­ће ви­ше то­ле­ри­са­ти: – Ко би­ва ра­ди на Ака­де­ми­ји за му­зич­ку омла­ди­ну, ја та­мо, кад она у кан­це­ла­ри­ји на­гу­ра­ла фар­мер­ке, пар­фе­ме сва­ко­ја­ку ро­бу! Сје­тио сам се та­да ка­ко је мно­го го­ди­на ра­ни­је Сах­ба­за од­луч­но од­би­ла мо­ју по­ну­ду Си­дра­ну да у „До­ли Бел“ игра Цви­ке­ра­ша. Ре­кла је: Стих о Дри­ни – Да ли си ти нор­ма­лан?! Ђе ће књи­жев­ник да глу­ми? Ти, из­гле­да, од­лу­чио да га до кра­ја по­ни­зиш? – го­во­ри­ла је Сах­ба­за. Убр­зо по­сли­је су­сре­та у Ве­не­ци­ји го­спо­дин Дра­шко­вић је обо­лио и умро. Та­ко је и „Дри­на“ про­па­ла, а Си­дран је мо­гао да одах­не: ни­је мо­рао да вра­ти па­ре за сце­на­риј ко­ји ни­је на­пи­сао. Умје­сто сце­на­ри­ја за Ан­дри­ће­ву „На Дри­ни ћу­при­ју“, не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је, на кра­ју ра­та, са­ста­вио је стих: „Ци­је­ла је Дри­на на­ша Ме­ка и Ме­ди­на“. Ду­го се Си­дран опи­рао ри­ми у по­е­зи­ји. Са пре­зи­ром је гле­дао на „ри­мља­не“. Тре­ба­ло му је да де­се­ти­не хи­ља­да Бо­шња­ка стра­да­ју и да му се учи­ни ка­ко ри­ма и ни­је баш та­ко при­ми­тив­на. Бар не оно­ли­ко ко­ли­ко је ми­слио да је при­ми­тив­на ка­да ју је упо­тре­бља­вао у на­ци­о­нал­не свр­хе Рај­ко Но­го. Ја ми­слим да је стих о Дри­ни као Ме­ки и Ме­ди­ни на­пи­сао онај је­дан по­сто Си­дра­на. Оних де­ве­де­сет де­вет по­сто је не­ис­ко­ри­шће­но за не­су­ђе­ни сце­на­риј за ко­ји је при­мио но­вац и ку­пио ви­кен­ди­цу у Ки­се­ља­ку, Сах­ба­зи „ре­ноа 4”, чак је и мно­штво ду­го­ва са тим нов­цем под­ми­рио.

Прочитајте још:БАЛКАНИЗАЦИЈА САД-а: Фантазија или почетак нове ере човечанства?ВИДОВИТИ КАСТРО: Да ли је Фидел заиста изрекао ово невероватно предвиђање?

Из Ве­не­ци­је је Си­дран оти­шао у Са­ра­је­во, ја у Њу­јорк. Од­нио сам са со­бом иде­ју да по­ла­ко по­ста­јем ли­те­рар­ни ју­нак Вла­до Пе­тро­вић. Иако ре­че­ни­цу „Ви­ше во­лим ру­ско гов­но не­го аме­рич­ку тор­ту“ ни­ка­да не бих из­го­во­рио, знао сам да је Ми­ло­ше­ви­ће­ва по­ја­ва иза­зи­ва­ла та­ко оштре раз­ли­ке. По тој по­дје­ли су они ко­ји во­ле ру­ска гов­на за Ми­ло­ше­ви­ћа и Ру­се, а они што во­ле тор­ту – они су за Аме­ри­кан­це? Та­ко сам ра­зу­мио ону Си­дра­но­ву по­дје­лу из­ме­ђу пра­во­слав­них по­по­ва и њи­хо­вих ка­то­лич­ких ко­ле­га. Тек ка­сни­је, ка­да сам се сва­ђао са са­ра­јев­ским бор­ци­ма око Ти­та и до­ка­зи­вао да је пр­во био Ти­то па он­да Ми­ло­ше­вић, вук је по­јео ма­гар­ца. По­себ­но по­сли­је ин­тер­вјуа у „Ду­ги“ и „Мла­до­сти“. Та­мо сам на по­ста­вље­но пи­та­ње ко ће по­бје­ди­ти у су­ко­бу из­ме­ђу Ми­ло­ше­ви­ћа и Шу­ва­ра ре­као – Ми­ло­ше­вић. Ту ви­ше ни­је би­ло ди­ле­ме да ја по­ста­јем Вла­до Пе­тро­вић, лик из Си­дра­но­ве ли­те­ра­ту­ре. Да­кле, ср­бо­ко­му­ни­ста са при­мје­са­ма чет­ни­штва. Ано­ним­ни пи­сци су мо­јој мај­ци већ та­да сла­ли пи­сма у ко­ји­ма су је оба­ви­је­сти­ли да је чет­нич­ка куч­ка и да је ро­ди­ла чет­ни­ка. Ствар се за­о­штри­ла да је чак и Си­дран пред­ла­гао да пре­спа­ва у ста­ну мо­јих ро­ди­те­ља. Извор: Политика (Емир Кустурица)