Правда

Неки ће данас рећи да се овај злочин "морао догодити" како би се зауставио Јапан, али многи се слажу да то није тако и истичу да је за јапанску капитулацију било довољно да САД демонстрира своје разорно ново оружје на простору где се не би десиле људске жртве. Јапанска капитулација очигледно није била једини циљ - жеља је била да се "уживо" види какав ће учинак ово смртоносно оружје имати ако се употреби против једног града. Ових дана обележена је 70. годишњица атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија. У вестима се спомиње број жртава и јапанска порука да се свет мора разоружати када је реч о нуклеарним арсеналима. Готово да се више ни не спомиње починитељ, као ни чињеница да је тог страшног 8. и 9. августа 1945. почињен један од највећих ратних злочина у људској историји. Убијено је преко 250.000 људи, што од директног напада, што од страшних последица. Данас је неко друго време, Јапан и САД су савезници, а нуклеарни холокауст око ког су многи страховали за време Хладног рата, срећом по нас и целу планету, није се догодио. Данас САД, једина земља која је искористила атомско оружје против друге државе и цивила, целом свету одређује шта се сме, а шта не. Упркос чињеници да је свет данас, 70 година касније, поприлично другачији, нарочито када је реч о односима између земаља и сила, трагедија Хирошиме и Нагасакија не сме пасти у заборав.

Хирошима

Предложене мете за бацање атомске бомбе су биле Хирошима, Кјото и Јокохама. Избор је пао на Хирошиму, пре свега због урбанистичког положаја града. Процењено је да ће, због концентричне архитектуре, бацање бомбе на Хирошиму резултирати највећим разарањем. Такође, један од важних разлога због којих је изабрана Хирошима је тај што у граду није било заробљеничких кампова. У ноћи 6. августа 1945. из пацифичке базе Тиниан полетела су 3 америчка авиона на шесточасовни пут према Јапану. Били су то носач бомбе - Енола Геј, у пратњи два тешка бомбардера Б29 - Грејт Артист (Велики уметник), који је носио инструменте за прецизно мерење и метеоролошке прилике и Несесери Ивл (Нужно зло) чији је циљ био фотографисање и снимање. Атомска бомба пуњена с 60кг уранијума-235 с кодним именом Литл Бој (Мали дечак), стављена је у погон тек 30 минута пре доласка на циљ. Капетан Вилијам Парсонс и његов асистент Морис Џепсон искључили су све безбедоносне системе на бомби. Бомба је оспособљена тек у ваздуху како би се смањио ризик од евентуалне активације за време лета. У тачно 08:15 испуштена је бомба на центар града. Експлозија еквивалентна 13 килотона ТНТ-а уништила је 90% града. Сат времена пре избацивања бомбе радарска станица у Хирошими је приметила приближавање америчких авиона, али због процене да се ради о тек 3 мања авиона није укључена ни сирена за ваздушну опасност. Да нешто није у реду први су приметили радио оператери у Токију. Радио станица Хирошима једноставно је престала емитовање. Покушали су да их контактирају другом телефонском линијом, али без успеха. С друге стране жице више није било сигнала. 20 минута касније долазе вести да је Хирошимска телеграфска станица престала да ради. Из мале жељезничке станице 20-ак километара северно од Хирошиме долазе прве неслужбене и конфузне информације о некаквој катастрофалној експлозији у Хирошими. Све информације преношене су директно у генералштаб. Контакт с војном базом у Хирошими никако није могао бити успостављен. Ове информације потпуно су збуниле војни врх. Наиме, знало се да се није догодио никакав већи напад на Хирошиму. Такође, знало се и да у самој Хирошими нема експлозивних залиха нити арсенала, стога је одмах елиминисана теорија некакве незгоде. Младом официру генералштаба наређено је да сместа полети за Хирошиму. Према упутствима, требало је да слети на писту у Хирошими, процени стање у граду и евентуалну штету и да јави релевантне податке Токију. У то време у генералштабу се још увек чврсто веровало да је дошло до некаквог прекида телекомуникационих система. Све остало окарактерисали су као обичне гласине. Официр је полетео према Хирошими и након 3 сата лета, још увек на удаљености од 160 км од града, он и његов пилот видели су огроман облак дима који је долазио из правца града. Приближивши се граду, усред сунчаног послеподнева, на месту где је некад стајала Хирошима остао је само велики ожиљак у земљи. У шоку су кружили ваздухом, а пред њима лежале су само запаљене рушевине. Слетели су јужно од градских рушевина одакле су јавили страшну вест. У исто време Токио такође сазнаје истину из америчког јавног обраћања нацији у Вашингтону. 8. августа 1945. све новине света пренеле су опис страшне девастације коју је објавио службени радио Токио: "Сва жива бића, људи и животиње, буквално су спаљени до смрти." У самом тренутку експлозије на лицу места убијено је 70,000 људи. До 1950. од последица радијације умрло је чак 200,000. У обраћању нацији тадашњи председник САД-а Хари Труман је истакао: "Ако не прихвате наше услове предаје, могу да очекују кишу оваквих бомби, уништење какво никада није виђено на овој планети!"

Нагасаки

Американци нису дозволили Јапанцима ни 48 сати предаха. 9. августа 1945. друга атомска бомба већ је у јутарњим часовима била укрцана и спремна за лет према Јапану. Користећи готово идентичну тактику из Хирошиме, с малим бројем авиона полетели су из исте базе Тиниан. Оригиналан план је био да се друго бомбардовање изведе тек за недељу дана, али дошло је до промене, званично, да би избегли лоше временске услове. Циљ бомбе био је град Кокура. Нагасаки је био тек секундарна мета у случају ако нешто не крене по плану. Ипак окрутна судбина хтела ја да Нагасаки постане циљ нове нуклеарне катастрофе. Амерички авиони, летећи из различитих праваца како би смањили могућност да буду примећени, требало је да се сусретну испред обале Јапана. Авион којим је управљао Џејмс И. Хопкинс каснио је. Остали су га чекали готово 30 минута и након тога кренули према Јапану сами. Због кашњена од пола сата над Кокуром већ су се груписали јутарњи облаци. Због смањене видљивости која је износила 7/10, није било могуће избацивање бомбе. Становници града Кокура који су се управо спремали за рад у фабрикама нису знали да изнад облака кружи њихова сигурна смрт. [caption id="attachment_496649" align="alignright" width="308"] Нагасаки пре и после бомбе (Фото: Википедија)[/caption] Амерички бомбардери, носећи атомску бомбу кодног назива Фет Мен (Дебели човек) кружили су изнад града још три пута. Након што је почело да им понестаје горива, наређење је било да се усмере на секундарну мету - Нагасаки. У овим тренуцима већ је постајало јасно да авиони неће имати довољно горива да се врате у базу на Ивоџиму и да ће морати да слете на Окинаву. На путу од Кокуре према Нагасакију примљена је команда да уколико је време у Нагасакију такође облачно крену према Окинави и бомбу испусте у океан. И заиста, доласком над Нагасаки, поново је примећена делимична облачност. Неколико облака више могло је тог кобног јутра спасити хиљаде недужних живота. Кад је већ изгледало да се напад прекида, капетан Кермит Бихан из другог авиона, можда тек неколико секунди пре отказивања мисије, у тачно 11:01 јавља: "Циљ је видљив". Бомба се испушта. При експлозији једнакој 21 килотона ТНТ-а ствара се температура од 3.600 степени и ветар брзине од 1.005 км/ч. Од експлозије у тренутку нестаје 75.000 живота. Као и у бомбардовању Хирошиме, град је до темеља уништен.

Капитулација Јапана и нуклеарна трка

Јапански цар Хирохито већ 12. августа потписује капитулацију. Да капитулација није потписана тако брзо, број жртава би сигурно био и већи. Данас се зна да је Америка имала у плану да баци још најмање 6 атомских бомби у само 3 наредне недеље. Након завршетка другог светског рата почела је ужурбана производња нуклеарних бомби у САД-у и СССР-у. Обе велесиле страховале су од нуклеарног напада својих противника. Ужурбана производња довела је до складиштења великог броја бомби. Осим количински, атомске бомбе бивале су и све снажније. Након бомбардовања Јапана тестирано је преко 2.000 бомби, већином на пустим острвима, пустињама или у подземљу. Ови нуклеарни тестови имали су задатак да детонирају што јачу бомбу како би на тај начин застрашили противнике. До врхунца атомске снаге дошли су Совјети детонирајући 30. октобра 1961. тзв. "Царску Бомбу" на архипелагу Новаја Земља. Царска Бомба детонирала је снагом 50 милиона тона ТНТ-а. Поређења ради, атомска бомба која је у потпуности уништала Нагасаки имала је снагу од "само" 13 хиљада тона. САД и Совјетски Савез до средине 60-их заједно су поседовали чак преко 7.000 атомских бомби.

Прочитајте још:

• ТРУМАНОВ УНУК: Никада се нећемо извинити за Хирошиму и Нагасаки!
• Наришкин: Формирати међународни трибунал за злочине у Хирошими и Нагасакију!
• САД СПРЕМА СОПСТВЕНУ ПРОПАСТ: Претходиће јој атомска експлозија у неком већем граду!

Извор: advance.hr