БЕОГРАД- Српски контингент припадника мировне мисије Уједињених нација у Централноафричкој Републици прети да ће напустити ту државу због незадовољства одлуком министра одбране Србије да им смањи плате.
Гашић потписао је недавно наредбу о смањењу коефицијента за ризик за 72 припадника санитетске мисије Војске Србије у МИНУСЦА. Плата за боравак у Африци се обрачунава збирно на основу више норматива - стручна спрема, стаж, фактори за ризик од заразних болести... Смањењем коефицијента за ризик - са коефицијента 4 (Судан и Сомалија) на коефицијент 3, плата српских "плавих шлемова" у ЦАР је смањена за укупно 400 долара. То практично значи да им се за шест месеци мисије одузима једна месечна плата, што "мировњаци" сматрају недопустивим, "повређени су и разочарани и тихо негодују". Незадовољство министровом одлуком је утолико веће што је она, према информацијама Данаса, потписана "на основу информација из анализа УН од пре неколико месеци" и под утицајем појединих "пуковника каријериста који би да буду генерали". Наши мировњаци су то сазнали баш на Дан санитетске службе ВС и дан након што је саопштено да је од маларије преминула докторка Оливера Јовановић, специјалиста радиологије са Војномедицинске академије, која је била ангажована у првој ротацији мировне мисије УН у Централноафричкој Републици. Незадовољство Гашићевом наредбом проистиче и из тога што у обзир није узето то што је у тој држави на снази и полицијски час, што је мировњацима саопштено на смотри заједно са одлуком да им се ограничава кретање у одређене објекте, управо због полицијског часа, као и да су процене о безбедносној ситуацији, на основу којих је донета одлука, застареле. Српске мировњаке додатно забрињава, тврди извор, и то што приликом одлучивања "нису узете у обзир њихове процене стања на терену", па је све више захтева њихових породица да се врате кућама. Српски контингент мировних снага у Централноафричкој Републици састоји се од три целине и укупно броји 72 члана. У лакој болници на по шест месеци ангажовано је њих 68, док су остали на дужностима са мандатом од по годину дана. Војска Србије ангажована је у ЦАР од септембра 2014. упућивањем по два војна посматрача и штабна официра, да би од децембра у ту мисију било упућено још 68 припадника. Међу војним стручњацима се сматра да су наменска индустрија и војна санитетска служба најбољи брендови Србије. Иначе, Централноафричка Република поново је у светским вестима - због хуманитарне кризе и насиља у тој земљи која прети да постане "типичан пример пропале државе", како је недавно изјавио бивши шеф британске дипломатије, сада председник Међународног спасилачког комитета Дејвид Милибанд. Актуелна умало "заборављена криза" - ако се не рачунају деценије нестабилности у Централноафричкој Републици после стицања независности од Француске 1960 - избила је марта 2013. када су муслимански Селека побуњеници преузели власт, а хришћанске паравојске натерале у бег десетине хиљада муслимана. Насиље се због тога често описује као верско, мада има мишљења да то даје поједностављену слику. Око 80 одсто становника су хришћани, према попису из 2003. Према подацима Уједињених нација, најмање 6.000 људи је убијено од избијања кризе, више од 460.000 људи је у избеглиштву у суседним земљама, док је 436.000 интерно расељено. За око 2,7 милиона становника - више од половине укупне популације - неопходна је хитна помоћ. Почетком прошле године у Централноафричкој Републици формирана је привремена влада. Парламентарни и председнички избори треба да буду одржани 18. октобра ове године како би се "обновила демократска управа". Међутим, Привремена влада недавно је одлучила да онемогући гласање за око 400.000 избеглица, углавном муслимана. Савет безбедности УН инсистирао је ове недеље да је "апсолутни приоритет" да избори буду инклузивни. Бабакар Гаје, специјални изасланик УН, каже да ће влада сигурно променити одлуку, подсећајући на одлуке уставног суда према којима избеглице имају право гласа. У Централноафричкој Републици распоређене су трупе Уједињених нација. У предграђу главног града Бангуија у недељу је убијен један мировњак УН, а неколико је рањено. У Бангуију је насиље иначе посустало последњих месеци, али га спорадично има широм земље. Мисија УН у Централноафричкој републици има 10.806 припадника. У војном особљу те мисије (има их 9.110) су држављани: Бангладеша, Бенина, Бутана, Боливије, Бразила, Буркине Фасо, Бурундија, Камбоџе, Камеруна, Конга, Чешке, Џибутија, ДР Конга, Египта, Француске, Габона, Гане, Гватемале, Гвинеје, Мађарске, Индонезије, Јордана, Кеније, Мадагаскара, Малија, Мауританије, Марока, Непала, Нигера, Нигерије, Пакистана, Парагваја, Перуа, Румуније, Молдавије, Руанде, Сенегала, Србије, Шри Ланке, Тајланда, Туниса, Турске, САД, Вијетнама, Јемена и Замбије.
Одликовања
Иначе, српски "плави шлемови" су почетком маја одликовани медаљама за службу у УН, које им је уручио командант војних снага мисије УН у Централноафричкој Републици генерал-мајор Мартин Чому Тумента. Припадници Министарства одбране и Војске Србије ангажовани су и у мировним мисијама УН у Конгу, Либерији, Обали Слоноваче, на Блиском истоку, у Либану и на Кипру.
Санитетлије најтраженије
Српски плави шлемови, осим у Централноафричкој Републици (72 припадника ВС), учествују са санитетским тимом у мисијама УН у Демократској Републици Конго (осам припадника ВС), Сомалији (5), Малију (3) и у војној операцији Европске уније у Централноафричкој Републици (4).
Прочитајте још:
Извор: Данас
