Правда

Пише: Мирослав Лазански Друг Тито је 1975. године био краћи: „Можете отпочети“. Гледајући на телевизији параду у Загребу помислио сам да је реч о паради у Њу Делхију. Истина, недостајали су још само и слонови, али прошао је зато полицијско-ватрогасни водени топ који је доста личио на слона. Наиме, таква шароликост, колоритност, па доста и кичераја од униформи и разних витешких одора, толико ратних застава, тога нема ни на војним парадама у Индији. Ипак, Хрватима треба признати да су направили прави спектакл који је требало да докаже да је Хрватска најмилитантнија држава Европе, што им је успело и што ја лично увек поздрављам. Дакле, да почнемо од нове хрватске војне лексике, рапорт се сада зове „пријавак“, јединице су „постројбе“, батерија топова је „битница“, а када труба засвира музичку нумеру „Тишина“, то је „мирозов“. Остало сам некако и хватао у лету с обзиром на мој вишедеценијски живот у Загребу. Заправо, историјски, или „повијесни” део параде открио је сву раскош хрватских војних униформи кроз столећа ратова и буна. Нешто сам од тога знао, али много тога сам сада први пут спознао. Прошли су ту разни наследници „повијесних” борбених јединица: „Крижевачка дјевојачка стража“, спикер је објаснио да је та женска борбена постројба бранила бана Јелачића, па „Самоборска гарда“, „Тренкови“ и „Пандури“, „Туропољски гардисти“, „Вараждинска грађанска гарда“, па гарда из Смоквица и са Блата на Корчули, па постројбе Зринског, алкари из Сиња. Униформе и одоре какве ни витезови краља Артура нису имали. Ипак, највише ми се допала „Крижевачка дјевојачка стража“. Одмах затим су хрватски војници пронели државне заставе Албаније, Пољске, Велике Британије, Естоније, Летоније и Литваније. Све велики пријатељи Србије. На свечаној трибини били су начелник генералштаба оружаних снага Албаније, заменик начелника генералштаба оружаних снага Пољске, министрица одбране БиХ, те два америчка генерала. Биле су присутне 42 званичне стране државне делегације на разним нивоима. Но, није било ни једног страног војника у "мимоходу". Хрватска је ову параду замислила као приказ не само оружаних снага, већ и Горске службе спасавања, МУП-а и његових специјалних јединица, ватрогасних копнених и ваздухопловних јединица, а путем видео-линка видели смо у Брачком каналу и хрватске ракетне топовњаче класе „Краљ Петар Крешимир“ и старе југословенске патролце типа „мирна“. Камиони типа „татра“ носили су лансере морнаричких шведских ракета РБС-15, у верзији обала–море, које је купила још СФРЈ, а који су 1991. остали у складишту Жрновница крај Сплита. Од друге војне технике и оружја виђени су стари југословенски оклопни аутомобили са троцевним топовима од 20 мм, југословенска борбена возила пешадије М-80, Хрватска има 102 таква возила, југословенски тенкови М-84, Хрватска поседује 75 таквих тенкова, затим југословенски БОВ са ракетама „маљутка“, старе совјетске самоходне хаубице од 122 мм „гвоздика“, иначе из арсенала ЈНА, топови од 130 мм из арсенала ЈНА, совјетске хаубице од 122 мм југо-производња, из арсенала ЈНА, југо-хаубице од 155 мм из арсенала ЈНА, чини ми се да су промакле и прастаре америчке хаубице од 203 мм, заробљене 1991. у касарни у Селској улици у Загребу, 24 комада. За муницију за те хаубице хрватска војска 1991. није имала упаљаче, јер их је неко однео, па су српске положаје у Крајини гађали попут топовских ђулади из 18. века, само кинетичка енергија. Од ПВО система показан је систем „сава“, односно хрватски „стријела-10“, који је делимично рађен и у загребачком „Ради Кончару“ уочи распада СФРЈ. Прошао је и стари совјетски ПВО систем „стрела-1“, односно по НАТО-у СА-9. Од модернијих система показана су борбена возила „патрија“, Хрватска их има 84 комада, затим десетине америчких оклопних МРАП возила, поклон из Авганистана, сви са митраљезима од 12,7 мм, аутоматским бацачима граната, или ПВО системом „игла“. Инжењерија је очито модернизована са доста робота, а пешадија је имала аутоматске пушке хрватске производње и доста беспилотних летелица. Камиони и тежа неборбена возила су врло модерни, све стране производње, амфибије су старе из времена ЈНА, као и мале диверзантске подморнице класе „мала“, које су продефиловале на војној паради у Београду још 1975. године. Исто важи и за морске мине. Већ виђено. Хрватска је посебан нагласак ставила на оклопне самоходне хаубице од 155 мм немачке производње, две су допремљене само за ову прилику у Загреб из Немачке и онда се одмах враћају на дораду. Због те куповине немачких хаубица генералштаб војске Србије је најавио куповину 18 комада домаћих хаубица типа „нора Б-52“. Да, на мимоходу су прошле и пољске кухиње из времена ЈНА, јер војници морају и да једу. Пролетело је и девет од 12 у Украјини ремонтованих „мигова-21“. Хрватски војници који су били у мимоходу нису имали стројеви корак, а маршеви нису били нимало војнички, више су ми одзвањали као шлагери. Али су зато перфектно носили беретке. Онако како их носе Британци и Руси, а не како то неки код нас носе. Као тањираче. Поређење параде у Београду и мимохода у Загребу? Војска Србије је јача у артиљерији и ПВО системима, у тенковима и борбеним возилима пешадије – гусеничарима, војска Хрватске има предност у борбеним возилима пешадије – точкашима. Ратно ваздухопловство Србије за сада је јаче од ратног зракопловства Хрватске. Наравно, све је то тако ако не рачунамо НАТО савезништво. Генерално гледано, мимоход у Загребу био је заправо времеплов…

Прочитајте још:

• Лазански: Да је Тито знао
• Лазански: Ђуро ће ми опростити…
• Лазански: „Рат у Суљагића сокаку“, или како БиХ планира блицкриг на Републику Српску

Извор: Политика