Правда

Према резултатима истраживања Лајбниц института за економске студије из Минхена, ову суму је Немачка уштедела по основу нижих камата на хартије од вредности које је немачка влада емитовала у време када су оне биле веома тражене, јер су их страни инвеститори сматрали сигурним уточиштем, насупрот осталим земљама еврозоне. „Оваква уштеда је већа од трошкове кризе у Грчкој. Немачка је очигледно имала користи од грчке кризе”, истиче се у истраживању овог непрофитног института Универзитета у Минхену. Истраживачи истичу да увек када су суочени са кризом, улагачи се традиционално окрећу сигурном уточишту за њихов новац, а то уточиште у случају грчке кризе и уопште кризе еврозоне била је Немачка. „Сваки пут када су се финансијска тржишта у протеклим годинама суочавала са лошим вестима из Грчке, каматне стопе на обвезнице немачке владе су падале, а сваки пут када би била објављена добра вест, приноси су расли”, наводи се у студији и додаје да су захваљујући грчкој кризи добит на обвезницама имале и друге земље, попут САД, Француске и Холандије, али не у тако великом обиму као Немачка, И док званични Берлин још није дао коментар на ове налазе, немачки званичници не одустају од своје политика захтевања строге фискалне дисциплине и великих резова у јавној потрошњи Грчке, у замену за трећи пакет финансијске помоћи. Немачка канцеларка Ангела Меркел се вратила са годишњег одмора и њен портпарол је јуче пожурио да новинарима каже да је у преговорима о трећем пакету помоћи Грчкој за Немачку важнија темељитост од брзине. Он је тиме разбио наде да ће убрзо бити постигнут договора између кредитора и званичне Атине. Преговори се, према његовим речима, воде веома интензивно, али немачка влада, како је рекао, још није добила никакав документ који садржи услове потенцијалног аранжмана. „Брз завршетак преговора свакако би био пожељан, али не смемо заборавити да разговарамо о трогодишњем програму, односно о програму који обухвата широку листу реформи”, изјавио је Зајберт, а слична порука је стигла и од портпарола немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, који је рекао да Немачка апелује на Грчку да изнесе амбициозан предлог буџета, као и прихватљиву стратегију приватизације и одрживу реформу пензионог система. И док се очекује да до 20. августа Грчка и њени кредитори договоре коначне услове за добијање пакета помоћи у вредности од 86 милијарди евра, унутар Меркелиних демохришћана поново је дошло до свађе око давања новца Грчкој. Посланици њене Хришћанско-демохришћанске уније (ЦДУ) јуче су се побунили због тога што им је шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу, Фолкер Каудер, рекао да сви они посланици, који се противе одлуци немачке владе у вези са пакетом помоћи Грчкој, нису погодни да буду чланови кључних парламентарних одбора. Каудер је то поручио у интервјуу недељном издању дневног листа „Велт”, истичући да пре свега мисли на чланство у парламентарним одборима задуженим за буџет и европске послове. Када је средином јула Бундестаг на ванредној седници гласао о одобравању преговора о трећем пакету помоћи за Грчку, чак 60 посланика ЦДУ је гласало против жеље Меркелове и Шојблеа. „Таква (Каудерова) претња ме уопште није уплашила”, каже демохришћанин Кристијан фон Штетен, који не одустаје од противљења помагању Грчкој и истиче да „ниједан нови аргумент није представљен у прилог томе да се дају још милијарде Грчкој”. Чини се да ни резултати истраживања Лајбниц института за економске студије неће променити мишљење многих посланика у Бундестагу.

Прочитајте још:ТАКТИЧКИ ПОТЕЗ КИНЕ: Шта се заправо крије иза обарања јуана?ХОЋЕ ЛИ СЕ ИЗВУЋИ: Грчкоj не би помогао ни опрост дуга, нема модел привредног раста

Извор: Политика