Правда

Русија је још пре годину дана убедила свет да она није за речи, већ за дела у решавању сукоба, при којима ће Донбас остати део Украјине. У Минску је направљен план, који неће само зауставити војни сукоб, већ налази и политичко решење ван сукоба. Недавно је Порошенко на интерном састанку рекао да је прочитао план Минска. Немојте бити изненађени. У време Јануковича, када је потписивана асоцијација са Европском унијом, такође нико није прочитао споразум, не само међу првим лицима, већ ни међу другим и трећим. Ми сами смо текст тада добили од европљана. Превели смо га на руски језик, али га ни тада нико од мени познатих чланова владе није прочитао. Чињеница да је Порошенко прочитао споразум је добра, јер то значи да ће он знати да контролне границе ДНР и ЛНР морају да се пренесу у Украјину. Ово би требало да се деси, не када се само зауставе војне конфротације и када буде економска стабилност у региону, то јест, да плате и пензије буду исплаћене и проблеми са кретањем људи и робе буду елиминисани, већ и када буду испуњени сви договори споразума за политичко решење. А то, пре свега значи, да треба да буду одржани избори у ДНР и ЛНР у складу са законом који је донео Врховни суд, у претходном договору са републикама. Друго, потребно је да се гласа и потпише од стране председника (а то је у трајању од 6 месеци до године, ако се придржва процедуре), претходно договорено са ДНР и ЛНР, измењено уставом Украјине легитимисања о посебном статусу у региону. То што је Порошенко коначно прочитао споразум, не значи да ће престати да тражи да му одмах предају контролу над границама. Видимо, да у украјинском друштву влада хистерија због чињенице да примена споразума значи капитулацију, а то је не прихватљиво. Ми видимо, да нове судије Уставног суда Украјине, изабране од стране ове владе наступају противно изменама Устава, у вези са специјалним статусом република, они који су, напомињем, изабрани под притиском Нуланда. Све то личи на оно што друштво говори, да измене Устава неће бити прихваћене. Време потребно за договарање текста о изборма у републикама и за његово проглашење, вртоглаво брзо пролази. На свим недавним преговорима у Минску, украјинска страна, упркос свим подсетницима, студиозно избегава тему изборног закона. Можемо предпоставити са одређеним степеном вероватноће, да изборни закон у областима Доњецк и Луганск неће бити прихваћен. Хајде да претпоставимо шта ће бити након тога када дође погодан тренутак за изборе у републикама, а закон о изборима не буде прихваћен. Ја мислим да ће се Петар Порошенко обратити са молбом да се одложе избори и са обећањем да ће усвојити закон. Шта Ви мислите, како ће поступити власти република и Русија? У републикама је прошао реферндум, формиран је Врховни савет и одабрани су шефови република. За формирање комплетне вертикалне власти у републикама једино што недостаје јесте право избора у локалним скупштинама. У руководству република расте свест о томе да ће остати што је дуже могуће у суспензији. Мислим да, највероватије, Порошенку нико не верује да ће се избори одржати у складу са законом републике. Након тога, споразум из Минска може се сматрати сахрањеним, а да од признавања република дели само један корак. Поштује ли га Русија? С једне стране, признавање република од стране Русије може да заустави војну конфротацију. С друге стране, од Русије само и чекају тај корак, како би изнова ојачали санкције против ње. Можда грешим, али мислим, да Русија све такве републике званично неће признати. У крајњој мери, то барем оставља отворена врата за другим могућим преговорима, у другим форматима и различитим условима. Али Русија неће ометати републике да остваре своју де факто независност. Штавише, мислим да разуме да се догађаји могу развити у сценарио који сам већ описао. А да би биле у могућности, да самостално постоје, републикама је потребно да обезбеде два основна атрибута државности, да осигурају безбедност својих грађана и да сачувају њихову имовину. Такође им је неопходно да одраде регистрацију својих грађана, да им издају личне карте или пасоше, и да одраде регистрацију о власништву имовине. Неопходно је после регистрације и забранити плаћање предузећима регистрованим у украјинском буџету. Сопствене националне банке је такође неопходно створити. Са могућношћу плаћања макар у Русији. Неопходно је омогућити предузећима републике да легално увозе и извозе своју робу, макар опет само у Русију. И међународни платни промет, и извоз у Русију је лако омогућити, на пример, уз помоћ Јужне Осетије, коју је Русија већ признала. Роба и новац формално иду само у Јужну Осетију, али после тога, могу да иду било где. Та шема, нигде, и ни у једном тренутку неће дозволити да се Русији поднесе жалба. Желим још једном да напоменем, да сам ја већ расправљао о свим могућим варијантама сценарија. Остаје много питања, о којима можемо још да говоримо. У овом сценарију, републике ће највероватније бити санкционисане. То може довести до тога, да многе земље републике неће моћи да извозе своју робу. Желим да Вас подсетим да су у Доњецку и Луганску многа предузећа која се углавном баве извозом у власништву олигарха. Чак и ако санкција не буде, у шта сумњам, какве ће сертификате уз уговоре о извозу приложити предузећа? Шта ће се десити са тим предузећима ако ће њихова производња као резултат санкција брзо пасти? Да ли ће се спровести национализација предузећа? На та и друга питања ћу у будућности одговорити. Не искључујем могућнолст да ће због војне ескалације, покушаја Украјине да се поткопају предстојећи локални избори, економска питања остати у позадини.

Прочитајте још:ОЛЕГ ЦАРЕВ: Украјина је добила задатак камиказе који треба да уништи што већи обим руских стратешких ресурсаEKСКЛУЗИВНО: Завршна реч Илије Горјачева – руског националисте која је Србија испоручила МосквиНебојша Јеврић: Ђавоље јаје

Извор: Известија/ За Правду превела Милица Стевић