Правда

"Велики новац они сами зарађују захваљујући налазиштима нафте под својом контролом, па им нису потребни спољни финансијери", тумачи др Владо Азиновић, сарајевски стручњак за тероризам и аутор неколико књига на ту тему. У томе је разлика између ИСИЛ-а и Ал Каиде, која се у пуно већој мери ослањала на тајне донације моћних финансијера. Сада помоћ моћних мецена не прелази пет посто прихода највеће и најокрутније светске терористичке организације, процењују познаваоци. На простору под контролом ИСИЛ-а врти се огроман новац, јер је ту тренутно најуносније светско тржиште за илегалне трговце оружјем и дрогом, каже Азиновић. Нафта им није једини извор прихода. Сарајевски новинар и аналитичар Мирнес Ковач тумачи како ИСИЛ функционише као мафијашка криминална организација, која се финансира отмицама, ратним пленом и откупнинама, наравно и илегалном трговином нафтом. "Сви су у то упетљани, па и Турска, иако је недавно кренула у напад против њих", прича Мирнес Ковач . Према Турској су ишли камиони и цистерне с двоструким дном. Тржиште им је широко: они ратују с Асадом, али истовремено му продају нафту, додаје он. "Као у рату у Босни и Херцеговини, кад су све стране трговале. Међусобно су ратовали и трговали", каже Мирнес Ковач. Велики плен затекли су ИСИЛ-овци кад су освојили велике дијелове Ирака. Добили су најсавременије оружје и војну опрему које је ирачка влада купила од Американаца. Све што је послато у Мосул остало је њима, кад су са 1.000 људи заузели тај ирачки град који је невољно бранило 30.000 војника ирачке регуларне војске, прича Мирнес Ковач. Зна се да су циљано отимали корумпиране ирачке званичнике, захтевајући "масне" откупнине, а милионски плен су однели кад су у Мосулу испразнили сефове тамошњих банака. Трговина нафтом остаје им ипак као главни извор финансирања. Највише нафте добију из налазишта и рафинерија на северу Ирака и Сирије који су под њиховом контролом, продају их на локалном тржишту и развозе даље. Као једно од највећих тржишта спомиње се Турска. Владо Азиновић каже како се веровало да су почетком године ИСИЛ-овци продајом нафте зарађивали око три милиона долара дневно, али су Американци ваздушне ударе концентрисали управо на нафтна постројења у рукама екстремиста; а након тога се процењује како им је пуно тога уништено па им је зарада пала испод једног милиона долара дневно. "Али то су само процене", ограђује се професор. Америчка ТВ мрежа Ен Би Си недавно је, позивајући се на америчке обавештајне изворе, објавила да најновије америчке обавештајне анализе кажу како терористи зарађују од нафте од 8 до 10 милиона долара месечно. Пре су обавештајне службе могле радити само грубе процене, али сада већ располажу озбиљном документацијом, преноси Ен Би Си. Пре два месеца америчке снаге у Сирији су убиле Абуа Сајафа, финансијског шефа ИСИЛ-а и заробиле његову супругу Ум Сајаф. Притом су заплениле документе на темељу којих су америчке службе за борбу против тероризма закључиле како најокрутнија терористичка организација на свету финансијски и даље добро стоји. Нафту продају свуда, рекао је један амерички обавештајац за Ен Би Си, у Сирији у Ираку, и то пуно интензивније него што су то у Вашингтону очекивали. Неки, пак, тврде да Американци претерују с проценама, занемарујући да се велике количине нафте потроше већ на подручјима под контролом ИСИЛ-а. "Пре акције у којој је убијен Абу Сајаф нисмо имали праву представу колико новца зарађују кријумчарењем нафте. Кружиле су разне процене, али објективно нисмо знали", рекао је један од америчких обавјештајаца за Ен Би Си. Сада знају да је ИСИЛ у једном месецу од нафте зарадио 40 милиона долара, што би на годишњем нивоу досегло износ од скоро пола милијарде долара. Терористи не би могли да зарађују новац који им треба за наставак своје крваве делатности да не постоје људи спремни да тргују с њима. Почетком ове године Савет безбедности Уједињених народа усвојио је резолуцију којом се позива на усвајање санкција према појединцима и институцијама које тргују нафтом с ИСИЛ-ом и огранцима Ал Каиде попут сиријскога Ал Нусра Фронт-а. Још тада, америчке обавештајне структуре биле су уверене како је у ваздушним ударима страдао највећи део нафтних постројења који је завршио у рукама ИСИЛ-а, те да нафта више није њихов главни извор прихода. Испоставило се да су погрешили. УН је позвао све своје чланице да зауставе сва возила која долазе с подручја под контролом ИСИЛ-а и Ал Нусра Ффронт-а како би зауставили шверц нафте, стоке, електронских уређаја, цигарета и оружја. У извештају УН-ове комисије за надзор деловања Ал Каиде, наводи се да ИСИЛ дневно од нафте зарађује од 850.000 до 1,65 милиона долара, а од откупнина између 96.000 и 123.000 долара. Противтерористичка коалиција посебно се концентрирала на заустављање кријумчарења нафте и оружја, те прекид ланаца финансирања, правећи притисак на чланице УН-а да прекину канале којима се новац слива терористима. За разлику од Ал Каиде, која је деловала као тајна терористичка скупина, Исламска држава држи територије под контролом на којима успоставља своју власт. То значи да имају пуно веће издатке него обична терористичка организација, јер су дужни да финансирају макар у минималном опсегу вођење рачуна о становништву, школство и неки ниво социјалне и здравствене заштите, али у исто време имају могућност убирања пореза. Посебан порез плаћају муслимани, а посебан хришћани. Део прихода од нафте одвајају за осигурање обезбеђивања електричном енергијом, телекомуникације, обезбеђивање водом, храном и другом робом. Успоставили су нову власт и натерали запослене у локалној администрацији да свакодневно долазе на посао и раде, док су за време самовласти ранијих терористичких организација седели код куће и примали плату од Асадовог режима за потпуни нерад. "Weiss Hassan" пише да су ИСИЛ-овци наметнули контролу цене и увели ред у прераду нафте, која се обављала неретко у примитивним, кућним радионицама. Након избијања рата у Сирији, јефтина нафта оживела је сиријску пољопривреду јер су сељаци сада могли да дођу до јефтине нафте за наводњавање својих поља. Пре ИСИЛ-ове контроле над источном Сиријом, једно нафтно извориште производило је око 30.000 барела на дан, а сваки барел се продавао за две хиљаде сиријских фунти, или око једанаест долара, пишу они. Људи који су радили у "кућним" рафинеријама зарађивали би две стотине лира, или нешто више од једног долара по барелу који су примитивно прерадили, наводе аутори. Након што је ИСИЛ преузео власт, барел нафте постао је јефтинији јер је цена нафте фиксирана на око 30 центи за један литар. Такође су забранили прераду нафте у самим насељима и на рубовима насеља, па су многе породице одустале од тог бизниса. И поред оштрог пада производње нафте услед америчких ваздушних удара, кријумчарење нафте у суседне земље, у Турску, Јордан и друга подручја Сирије и Ирака и даље чини важан извор прихода за ИСИЛ. Њихова сналажљивост у трговању нафтом импресионирала је многе, али "Weiss Hassan" открио је да су за њих радили искусни кријумчари који су све тајне црног тржишта изучили још у ери Садама Хусеина.