Правда

Двадесета годишњица Дејтонског споразума, која званично пада у новембру, али чија ће обележавања почети већ од ране јесени, закомпликоваће ситуацију у Босни, а од Србије ће се тражити да се сврста на неку од сукобљених страна. Поред тога, на ивици су односи са Хрватском, Мађарском, Албанијом, Грчком и Македонијом. Србија, у центру Балкана, углавном служи као врећа за ударање или монета за намиривање туђих рачуна. Бивши амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић каже да су разлози за сукобљавања у геополитичкој позицији Србије, ратном наслеђу у региону, као и у веома комплексној ситуацији у којој се Европа налази. Што се тиче нових проблема, он објашњава да Грчка има своје политичке и економске тешкоће и веома сложену позицију у ЕУ па се све чешће помиње могућност да ће признати Косово. Стојадиновић сматра да је, међутим, добро што ћемо коначно добити "изванредног амбасадора у Атини". - У Хрватској је почела изборна кампања. Не само ХДЗ већ и актуелна социјалдемократска власт мењају реторику и играју на карту национализма. Имамо проблем и са БиХ. Покушавало се са реформом Устава, високи представници су узимали надлежности од Српске, постојала је идеја за „унитаризацијом“. Потврда да у региону ствари не иду најбоље је и у одбијању иницијативе премијера Александра Вучића за установљавање заједничког дана сећања - сматра Нинослав Стојадиновић. Политички аналитичар Бранко Радун оцењује да су проблеми са Хрватском ескалирали, док су несугласице с осталима тренутне. - С Грчком имамо добре односе, али они промовишу албанску независност, што ми не можемо да прихватимо. Мађари зидом себе штите од таласа избеглица, а то нама не може да буде по вољи. Сукобе додатно потпирују странци желећи да успоставе доминацију - каже Радун.