Правда

Суштинских разлика ту нема, изузев мањинских странака које углавном раде на максимизирању права својих гласача. Жутокраки су деловали нешто отменије до своје последње фазе на власти, када је бивши председник забранио да чује било какав неповољан глас у свом окружењу. Напредњаци су неписменији и тиме вулгарнији. Идеје немају, осим оних које лансирају вођа и његове дежурне удворице: Неша, министар неправде Селаковић, нерадни министар рада Вулин, дрвосеча записа и златиборских шума Зорана и слични. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су делимично потресени унутрашњим трвењима и неслагањима, кoја се често предимензионирају и додатно "зачињавају" у медијима. Ко је заинтересован да се десница и свака друга странка сем напредњака, растуре, ослабе и поделе? Јасно је као дан, у питању је манипулатор, човек који би да заједно обележава спомен на поклане Србе, Роме и Јевреје широм НДХ и стрељане усташе у Блајбургу, на људе страдале у новосадској рацији и погинуле хонведовце, онај који по мишљење иде у Берлин, британског амбасадора доводи за надзорника у владу и Тонија Блера за обуку Гашића, човек који несрећним случајем заузима позицију председника владе - Александар Вучић. Распадају се чак и мање странке и удружења грађана, а жути су већ поцепани на низ странака, које се по мигу Лондона или Вашингтона могу опет окупити. Свакако, не долази до подела и несугласица на десници и на западоидизованој левици само због деловања служби и воље реформатора српске свести и савести. Многи желе да после вишегодишњег рада и сами буду предводници, или наставе да предводе промене и повратак Србије Србији. Има и оних који се заодевају родољубљем, а већ су зарад власти и крчмења комуналних и других јавних предузећа улазили у коалиције са напредњацима. Неки, који су дуго година опстајали на локалу, заморили су се и зарад материјалног ћара прелазе у СНС, постајући нове наде принципијелне политике слепог вође. Што се Двери и уопште Срба тиче, нормално је, па и здраво да постоје различита мишљења о појединим стварима, у овом случају о институционалном уобличавању покрета. Да би изашли на изборе у предизборну коалицију са ДСС, Двери су морале да се региструју као странка и прилагоде унутрашњу организацију закону и прописима о политичким странкама. Ко мисли да Двери није ни требало да улазе у коалицију, нека каже како мисли да прекине овај суноврат српског народа и Србије који предуго траје. Има и оних који са прекором кажу како би поједини људи да буду министри или заузму функције сутрадан. Па како би било другачије? Двери излазе на изборе да не би формирале владу? Или, ако буду у прилици да је формирају, то не треба да чине? Друга је прича о томе какав је статут. Да размимоилажења има, очигледно је. То је и нормално када има више људи, притом мислећих, а не идолопоклоника. Ако Двери почну да делују као "фирерска" организација, тј. као група поклоника великог вође, ко год он био, потписник ових редова ће напустити такву организацију. Засад не примећујем да је тако. Међутим, оно што остаје неспорно јесте да су Двери на српској политичкој сцени најупорнији и најизраженији весник српске традиције, светосавља, неговања свега оног доброг у нашој историји, са чим имамо да изађемо на светску сцену и не постидимо се. Двери не настоје да уподобе Србију растућој декаденцији Запада. Насупрот, оне афирмишу суверену политику засновану на хришћанским вредностима, поштовању себе и других, сарадње са свима који желе да сарађују са нама и изградњи једне државе чија би привреда била у интересу народа а не противу њега. ДСС, који је после дугогодишњег пада почео да враћа углед једне одмерене, уљудне урбане странке српске деснице, изложен је сталним нападима. Ова странка ће заједно са  Српским покретом Двери изаћи на изборе, а циљ и власти и западних играча јесте да управо та коалиција не пређе цензус и  тиме започне промену Србије. Не треба да дозволимо да личне слабости и грешке које се дају исправити изазивају вештачке поделе и стварање "изворних", "самосталних" и других организација које би биле супротстављене оној из које су проистекле. На прагу прве мале победе не смемо покушати да закопамо још једну наду у српску зору након дуго година ходања у мраку ЕУ фанатизма. Заједно, омогућићемо да српски народ, као и сви поштени и вредни људи у овој земљи, поново добију свој глас у Скупштини, а таквог се гласа власт и њени надзорници боје. Отуда подстичу и распирују свако неслагање и размимоилажење.

Прочитајте још:

• Ко цепа Двери – рубље или лидерска сујета
• Востани Сербије
• БЕЧКА КОНФЕРЕНЦИЈА: Сви ви и Албанија назад у Југославију, ма како се она звала!

Извор: nspm.rs