Правда

Млађи од 18 година овог августа кршили су закон више пута – малолетник је ножем напао мушкарца у околини Књажевца и нанео му повреде, шеснаестогодишњи дечак диловао је дрогу у дворишту београдске школе и приликом хапшења поломио руку полицајцу... Иако надлежни тврде да је овог лета број кривичних дела који су починили малолетници чак за 40 одсто мањи од прошлогодишњег, забрињава степен бруталности који ова деца испољавају према другима. Стручњаци сматрају да су у тим случајевима заказали пре свега породица, али и друштво. – У правилном развоју детета најбитнија је породица. Без жеље да генерализујем, али економска криза, трка за новцем, за преживљавањем, доводе до тога да родитељи мање времена посвећују деци, мање бораве у кући, деца су углавном препуштена сама себи. Изузетно је важно и да родитељи умеју да препознају да постоји проблем с дететом, али им је, чини ми се, још теже да прихвате да нешто није у реду, и себе поставе у позицију неуспешног родитеља. Зато се у почетку проблем гура под тепих, док не ескалира, а онда је касно да се учини било шта по питању превенције па долазимо до строжих мера – каже за „Политику” Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине Београд. Школа је та која треба много више да се укључи у цео процес превенције насиља, сматра Роловић. Раније је, поред образовне, школа имала и изузетно јаку васпитну улогу у животу сваког детета, али она је данас занемарена. Наш саговорник истиче постојање посебног, ускоспецијализованог образовног кадра који се школује на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију – специјалних педагога који се образују за рад са оваквом децом. – Нажалост, они нису укључени у систем просвете, а мислим да би доста допринели. Макар један овакав педагог на три школе много би значио. То је веома битна ствар која би требало да се уради на пољу превенције – додаје Роловић. Он наводи да је суштински проблем што не постоје одређени програми који би спречили да до насиља међу малолетницима уопште дође. Много је већа штета и друштво много више кошта када дете већ изврши кривично дело, него да се на време почне са превенцијом, најпре по школама, али и у породицама – наглашава Роловић. У јесен прошле године јавност је била згрожена чињеницом да су два дечака од десет и једанаест година насрнули на књижевника и новинара Рашу Попова у покушају да га опљачкају. Тада је велику полемику изазвала идеја да се помери старосна граница кривичне одговорности. – Одлучили смо ипак да она остане иста. Иако није спорно да се дешава да и деца испод 14 година учине понеко, чак и тешко кривично дело, став радне групе био је да се ништа битно не може постићи кривичним гоњењем, јер би и те санкције које би им се изрицале, биле благе, врло блиске мерама социјалне заштите. И све државе у нашем окружењу имају исту границу, и она је најчешћа и у широј Европи – наводи за „Политику” Милан Шкулић, професор кривичног процесног права на Правном факултету и члан радне групе за израду новог закона о малолетним учиниоцима кривичних дела. Он каже да је степен повратништва међу малолетницима доста велики, што се из статистике на први поглед не види. – Наиме, поврат код пунолетних особа код нас већ дуго износи између 60 и 65 одсто. Обрнуто, статистика бележи запањујуће мали степен повратника међу малолетницима, свега неких 12, 13 одсто. Када би то било тачно Србија би била светски шампион у сузбијању малолетничке делинквенције. Нажалост, реч је о томе да статистика у малолетне повратнике сврстава особе које су поновиле кривично дело док су малолетници. Ако су поновили кривично дело по навршетку 18 година, они се не „књиже” као повратници, мада то, заправо и јесу. Према неким проценама, поврат малолетника је око 80 одсто. Ако је за утеху, у Србији су потпуно исти проценти као и широм Европе – објашњава Шкулић.

Прочитајте још:Србија постаје лидер ЕУ и преузима позицију Велике БританијеТри карте за емигранте, или како Србија плаћа амерички цех

Мање крађа више насиља Према подацима МУП-а, овог јула пријављено је 370 кривичних дела у чијем извршењу су учествовали малолетници, што је за 40 одсто мање од истог периода прошле године. Смањен је и број малолетника који су починили кривично дело за исти период, и то за готово четвртину. Малолетници су извршили убиство у Нишу, покушали убиство у Јагодини и у Новом Саду. Према статистици МУП-а смањен је број кривичних дела против имовине и јавног реда и мира, али је повећан број кривичних дела против живота и тела, у које спадају убиство, наношење тешких повреда и други видови насиља. У Вишем суду у Београду, у оквиру којег је и одељење за поступке према малолетницима, рекли су нам да се млађима од 18 година најчешће изричу васпитне мере. Судије се за одређивање малолетничког затвора опредељују изузетно ретко – прошле године ниједном малолетнику није одређена ова казна. Извор: Политика (Ана Стефановић)